Poezija - Vremeplov

Foto privatna arhiva Dok iz čaše života prolaznog ispijam gorke kapi, kroz misli mi struje iskre vremena prošlih. na panelu podsvesti, čudnim sledom nižu se svetli trenuci godina prohujalih. Teško breme koje ćutih, nestajaše pod talasima zanosa prisustva anđela. Spoznajem da svaki minut ljubavi čiste vredi više od mržnje života celih. Pod toplinom poljupca čednog, tope se ledene sante bezdušja i lažne sreće. Negde sred puta do sazvežđa dalekih, u oblaku sete