АРД: Западне фирме финансирају антизападне медије у Србији

Многи српски медији неуморно шире руску верзију о рату у Украјини и хушкају против Европске уније и Запада, а управо западна предузећа у Србији, међу којима су и немачка, финансирају такве медије милионима евра кроз оглашавање, оцењује данас немачка јавна телевизија АРД.

"Русија је била приморана на рат", у Украјини су вршена "етничка чишћења", а сам рат у Украјини је започео Запад, наводи АРД неке од теза које свакодневно без икакве реакције преносе неки од најчитанијих штампаних медија и најгледаније телевизије у Србији.

Немачка телевизија на порталу централне савезне информативне емисије Тагесшау, додаје да "иза тога добрим делом стоји и председник Србије Александар Вучић који је медијску сцену у држави великим делом ставио под двојну контролу".

Позивајући се на београдску невладину организацију ЦРТА, АРД преноси да је анализа оглашавања у надрегионалним телевизијама и новинама у Србији показало да око 63 одсто свих прихода у тој областии потиче од предузећа из ЕУ, САД или Швајцарске.

Више од десет немачких предузећа која послују у Србији је прошле године на оглашавање потрошило више од милион евра.

Убедљиво највише, према истраживању, за рекламирање у различитим медијима је потрошио ЛИДЛ, око 54 милиона евра, пише АРД. Следи Бајердсдорф са 10,3 милиона, а затим Глово, који је део компаније Деливери Хиро, са пет милиона, и фирма Берлин Хеми АГ са 3,7 милиона. Више од милион евра дали су и дм, Тајс, Бајер и МЕТРО.

Јавна предузећа из Србије, како се наводи, у финансирању кроз оглашавање имају удео од око 36 одсто, а фирме из Русије једва 0,1 одсто. Предузећа из Немачке у укупном колачу имају удео од готово 10 одсто.

У ширењу руских наратива и дезиформација о ЕУ, пише АРД, предњаче телевизије Пинк и Хепи, али не заостају ни Прва, Б92 или дневни листови Информер и Вечерње новости.

Дугогодишњи шеф регионалног бироа агенције дпа за југоисточну Европу, Томас Брај, каже за АРД да су у Србији "сви медији са великим дометом, било да је реч о телевизијама, онлајн или штампаним медијима, на истој линији". "Постоје само неке градације", сматра Брај.

Томас Хакер, посланик либералне ФДП која је чланица немачке владајуће коалиције, мисли да немачка предузећа треба боље да анализирају где се рекламирају.

"И да сам предузеће, требало би да погледам у каквој смо глобалној ситуацији. А онда се треба запитати: Какву врсту пропаганде финансирам својим издацима", рекао је Хакер додајући да у Србији, као релативно малој земљи, такви милионски износи и те како нешто представљају.

Наводећи да полази од тога да то није свесна жеља предузећа да подрже медије са таквим садржајима, него да им је стало до гледаности и домета, Хакер је ипак додао да "предузећа имају одоговорност приликом избора где ће се оглашавати".

И Борис Мијатовић. посланик у Бундестагу такође владајућих Зелених, оценио је да би јавност требало мало озбиљније да се позабави таквом пословном праксом. "Није у интересу западноевропске политике да се са више од 20 милиона евра подржавају руски наративи", рекао је Мијатовић

На упит АРД, немачке фирме у Србији нису хтеле да прецизирају колико су новца прошле године потрошиле на оглашавање у српским медијима.

Један портпарол компаније ЛИДЛ Србија рекао је да се одлука о рекламирању доноси "на основу маркетиншких бројева, као што је на пример домет неког медија, "како би се најуспешније стигло до муштерија и потенцијалних муштерија".

"Одлука о специфичним маркетиншким потезима доносе се на националном нивоу у земљама у којима ЛИДЛ послује и користе се постојеће медијске структуре и околности специфичне за сваку земљу. То не одражава политички став предузећа", рекао је портпарол.

Портпарол МЕТРО Србија рекао је да та компанија у оквиру својих активности сарађује са бројним медијима како би ефикасно дошла до своје циљне групе, "али да следи искључиво комерцијалне интересе и никада се не меша у политичка питања".

Глово је на питање АРД да настоји да осигура да његове рекламе "не буду објављене у неком нерпромереном или илегалном садржају", а као далеко претеране је одбацио и процене о висини медијског буџета компаније за Србију за прошлу годину.

Предузеће дм Србија одговорило је писаном изјавом да су главни критерији за избор медија циљна група, покривеност и програмска шема, а да са телевизијом Пинк сарађује зато што је то најгледанија телевизија у Србији. Дм је навео да само код једне српске телевизије види изразити проруски и антизападни став и да са њом не сарађује.

АРД преноси и оцене стручњака да уз предузећа, одговорност сноси и ЕУ и да она затвара очи пред чињеницом да је председник Вучић готово у потпуности ставио медије под своју контролу. "Многи српски медији су само мегафон Вучића", оценио је Томас Брај, указујући да у Србији "опозиција не долази до речи".

У светлу преговора о споразуму у спору Београда и Приштине, ЕУ се устручава да јасно критикује Вучића, иако су мањкавости сасвим очигледне, сматра Брај.

"У правосуђу је спроведен глајхшалтунг, не постоји једна једина независна државна иституција. Медији су централизовани и цензурисани, а привредом доминирају држава и приватни олигарси блиски држави", оценио је Брај.

(Бета, 15.03.2023)