Promene

„Ti stvarno misliš da ako promeniš nešto da se zaista suštinski i promenilo?”, pitam Manitua. On ćuti. Zadržava jednu suzu da ne sklizne sa obraza u zaborav. Pomislim kako je bezvezno pitanje koje sam postavila. Pomislim da je bolje da nisam ni pomislila. Pa moramo da menjamo, da se menjamo, da, kako se to sada popularno kaže, rastemo. Onda pomislim da je dobro sada ubaciti neki opis prirode. Kao ono „dan je mirisao na…”, „nebo se natuštilo pa sve po našim