Пиштаљка: Консултанте, кажњене због корупције у Конгу, Немци довели да обнављају топлане у Србији

Немачка консултантска кућа "Фихтнер" (Фицхтнер ГмбХ & Цо. КГ), за коју је 2017. године утврђено да је учествовала у корупцији и намештању тендера на пројекту Светске банке, годину дана од истека казне ангажована је на пројекту модернизације неколико топлана у Србији, пренео је портал Пиштаљка.

Тој кући плаћено је 2,1 милион евра, за организацију и спровођење тендера, што је више него што износе буџети за обнову неких топлана, чему је пројекат намењен.

Немачки консултанти већим делом су плаћени из донације Владе Немачке, 1,6 милиона евра, али се такође финансирају и са 500.000 евра из кредита који је држава Србија узела од Немачке развојне банке (КфВ). Укупан износ задужења за овај пројекат, које ће грађани Србије враћати, је 30 милиона евра.

Јавност у Србији, пише Пиштаљка, нема никакве податке о томе како је консултантска кућа изабрана и на основу којих критеријума. Закон о јавним набавкама се не примењује у овом случају, а Министарство енергетике у одговору је само кратко навело: "Консултант је изабран на међународном тендеру који је у име и за рачун министарства спровео КфВ", банка код које се држава задужује.

Ни у немачким регистрима се не наводи да ли је Фихтнер имао конкуренцију на тендеру, већ пише само да је компанија изабрана средином 2020. године.

Годину дана раније, тој немачкој консултантској кући истекла је петнаестомесечна суспензија учествовања на тендерима Светске банке, којом су кажњени јер је откривено да је "Фихтнер" учествовао у намештању тендера на једном пројекту у Конгу.

Упркос томе што је "интернационални консултант" изабран у јуну 2020. године "ради убрзања процедура и омогућавања почетка реализације пројекта", како се наводи у информатору о раду Министарства енергетике, овај пројекат прате кашњења и одлагања, па радови на самим топланама ни данас нису почели.

Прва одлагања уследила су због епидемије ковида-19, затим је КфВ каснила са исплатом због процедуре размене нота између Србије и Немачке, а касније и због тендерске документације. За то време, Србија је у два наврата, у мају и у новембру прошле године, платила провизију на неповучена средства.

"До сада је из буџета Србије по основу обрачунате провизије на неповучена средства плаћено укупно 21.996,97 евра", пише у одговору в.д. директора Управе за јавни дуг, Татјане Паулице Миловановић.

У пројекту учествују топлане у Нишу, Лесковцу, Бору, Јагодини, Сенти и Неготину. Вредност радова у макар две топлане, ЈКП "Бадњево" из Неготина и ЈКП "Топлана" из Лесковца нижа је од цене немачких консултаната. Неготинско предузеће добија 1,4 милиона евра, а лесковачко два милиона евра за реконструкцију магистралног топловода и котларнице "Дубочица".

Највећи део новца из кредита, 11 милиона евра, издваја се за реконструкцију топлане "Церак" у Београду. Ова топлана је укључена у пројекат пошто је крагујевачко предузеће "Енергетика", после четири године, одустало од учешћа.

Правница предузећа "Енергетика", Ивана Јевтић, навела је да је фирма одустала од кредита јер би се њиме "смањила солвентност" и онемогућио други пројекат за који су у међувремену добили средства. У одговору се такође наводи да је део радова који су били планирани за финансирање из немачког кредита предузеће, већ започело из сопствених средстава.

Пројекат "Рехабилитација система даљинског грејања – фаза пет" наставак је сарадње Србије и Немачке којом се од 2001. године кроз више фаза финансирају преправке домаћих топлана.

(Бета, 17.03.2023)