Хулио Кортасар: Приђи, Александра

Приђи бубице, овде, крај мене, приљубљену уз речи те тражим. Већ је ноћ, дођи, у кући никога нема. Знаш већ да су све оне као ти, као што видиш, посреднице. пада киша у руе д’Еперон и Џенис Џоплин. Александра, бубице, дођи у ове редове, на ову хартију од пиринча, са пиринчаних поља, у ово мастило што твојом косом се игра. (Волела си те безначајне ствари аболи бибелот д’инанит’ соноре лепак и коверте књижару-играчку чашу са оловкама, свеске на линије) Дођи,