Oskar Davičo: Osećam tu noć

Osećam tu noć koja nadolazi i plavi proletnu dolinu dragih stvari, kao vojnik ranu staru koja iznova krvari. Poznajem tu dugačku noć koja će da nas u dvojne redove svrsta, tu padavičarku, koja će zariti kljun svog gvozdenog prsta u srca puna glasova, u grla puna krvi. O, poznajem tu staru noć koja će da podivlja tek kada se ostrvi. Pašću prvi. A ona će iz braće, iz voća, iz pesama, iz stada iscediti suzu veću no ikada.