Оскар Давичо: Осећам ту ноћ

Осећам ту ноћ која надолази и плави пролетну долину драгих ствари, као војник рану стару која изнова крвари. Познајем ту дугачку ноћ која ће да нас у двојне редове сврста, ту падавичарку, која ће зарити кљун свог гвозденог прста у срца пуна гласова, у грла пуна крви. О, познајем ту стару ноћ која ће да подивља тек када се острви. Пашћу први. А она ће из браће, из воћа, из песама, из стада исцедити сузу већу но икада.