Srbija i kriminal: Kako da se zaštitite od džeparenja
Autobuska stajališta i pešački prelazi spadaju u mesta gde se najčešće dešavaju džepne krađe.
Ljiljana Rajković, 45-godišnja frizerka sa Lekinog brda, vraćala se kući s posla autobusom na liniji 26, jednom od najdužih u Beogradu.
Stajala je u srednjem delu autobusa, okrenuta ka prozoru, imala je slušalice u ušima, uživala je u muzici.
Na stanici kod Kalenić pijace, u autobus je ušlo desetak ljudi i stvorila se gužva.
„Osetila sam s leđa pritiskanje, ali sam to pravdala time da ljudi pokušavaju da nađu mesta", kaže Rajković za BBC na srpskom.
Izašla je na stanici na kojoj obično izlazi, usput svrativši do trafike da kupi cigarete.
Ali, u torbi nije mogla da nađe novčanik.
„Panično sam izvadila sve, ali nisam mogla da ga nađem. Tada sam shvatila da su mi ga ukrali u autobusu", dodaje.
Ljiljana je bila očajna, jer joj se u novčaniku nalazio „dobar deo" plate kojim je planirala da plati kiriju i razni lični dokumenti.
- Najveće pljačke u Srbiji - u 100 i 300 reči
- Pljačka policijskog sefa u Beogradu - nestalo skoro 90.000 evra
- Provala u dom Tamare Eklston: Srbija odbija da izruči osumnjičenog za pljačku vrednu 30 miliona evra
„Džepna krađa je specifično krivično delo - za razliku od drugih dela, takoreći je nemoguće da vas odžepare ukoliko pazite na sopstvene stvari", kaže Aleksandar Mitrović, šef beogradskog Odseka za suzbijanje džepnih krađa, za BBC na srpskom.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, džepne krađe u Beogradu su u konstantnom padu u poslednjih pet godina.
U 2022. godini prijavljeno ih je 2.200 - čak 44 odsto manje nego godinu dana pre toga, kada ih je bilo nešto više od 4.000.
Gde se najčešće dešavaju džepne krađe u Beogradu
- U centralnim gradskim opštinama
„To su Stari grad i Vračar, a dosta slučajeva ima i na Zvezdari i Voždovcu", kaže Mitrović.
Građani su najčešće na meti u najprometnijim ulicama, kao što su glavna pešačka zona u Ulici kneza Mihaila i u parku Kalemegdan.
Mitrović dodaje da se krađe često dešavaju i u „bočnim ulicama oko ovih mesta".
Kaže i da džeparoši naročito traže strance, jer se nadaju da će tako „uzeti više novca".
- Na stajalištima gradskog prevoza
Mitrović ima bogato iskustvo rada u policiji, pa se dobro seća da se pre petnaestak godina najveći broj džepnih krađa dešavao u gradskom prevozu.
Ali, kaže da više nije tako.
„Danas gotovo svako vozilo ima video-nadzor, što policiji pomaže da identifikuju počinioce", navodi.
Međutim, dodaje, i džeparoši su toga svesni, pa su se prilagodili - sada češće kradu na stajalištima gradskog prevoza.
„Džeparenje se naročito dešava pri ulasku u vozilo gradskog prevoza - izvuku vam novčanik ili telefon, vi odete dalje, a džeparoš ostane na stajalištu.
„Čak i da primetite krađu, ne možete momentalno da izađete iz prevoza", podvlači.
- Na pešačkim prelazima
Laka meta su i pešaci koji čekaju zeleno svetlo kako bi prešli ulicu.
„Tu ume da se stvori gužva, što džeparošima daje priliku da se prikradu", kaže Mitrović.
Dodaje da su pešaci koncentrisani na saobraćaj, pa im je pažnja slabija i to ih čini ranjivijim.
Kako se zaštititi
- Ne nosite rančeve i torbe na leđima
Najveći broj predmeta ukrade se iz rančeva i torbi koje ljudi nose na leđima, ističe Mitrović.
Dodaje da krađa ne mora da se sprovede „u cugu".
„Kada vam tašna nije u vidokrugu, džeparošu to daje priliku da prvo priđe i da je otvori.
„Zatim može da napravi distancu, pa, kada se uveri da ništa niste primetili, ponovo priđe i ukrade stvari", pojašnjava.
- Ne držite stvari u zadnjim džepovima pantalona
Mitrović kaže da su džeparoši pažljivi posmatrači.
„Kada razgovarate telefonom na ulici, imaju priliku da vide kakav model telefona nosite, pa da na osnovu toga odluče da li im se isplati da ga ukradu.
„A kada ga vratite u zadnji džep pantalona, imaju i priliku", dodaje.
- Ne hodajte sa slušalicama u ušima
Mnogi koriste slušalice da gradsku buku zagluše zvukom omiljenih pesama.
Međutim, Mitrović podseća da ljudi na ovaj način zaglušuju i svaki drugi zvuk ulice, što džeparošima olakšava krađu.
„Tako ne možete da čujete korake i šuškanje, što su znaci upozorenja da se lopov nameračio na vaš džep", kaže.
- Ne nosite PIN kodove kartica u novčaniku
Mitrović apeluje na građane da ne nose PIN kodove kartica u novčaniku.
„Ako ostavite ove podatke, šteta može biti mnogo veća, jer na računu građani drže veći novac nego što nose u kešu", dodaje.
Šta da radite ako primetite džeparenje
Mitrović ohrabruje građane da reaguju.
„Džeparoši se trude da prođu neprimećeno i, po pravilu, ne pribegavaju nasilnim krađama", kaže.
Pojašnjava da se retko dešava da džeparoši primenjuju silu, kako sebi ne bi stvarali „dodatne probleme sa zakonom".
Smatra da je kaznena politika u Srbiji „blaga prema džeparošima, a sudski procesi dugo traju - i po pet godina".
„Policija ne može da ih skloni sa ulice - to mogu samo pravosudni organi", ocenjuje Mitrović.
- U Srbiji uhapšeni hrvatski državljani, hteli da iznesu radioaktivni gromobran
- „Ukr'o mami": Kako da vaš bicikl ne dobije noge
- Uhapšena zbog krađe nakita sa pokojnika na sahrani
- Od pljačkaša banke do šampiona - kada sport pruži drugu šansu
Dugački sudski procesi obeshrabruju i građane da prijavljuju džepne krađe, dodaje.
„Dešava se da policija uhvati džeparoša u pokušaju krađe, ali oštećeni ne žele da prijave slučaj, jer to znači da će prvo morati da daju izjavu policiji, a onda i da idu na sudska ročišta tokom dužeg perioda.
„Mnogi ne shvataju da bi na taj način pomogli i policiji i drugim građanima - bez svedočenja, policija ne može da dokaže pokušaj džeparenja", kaže Mitrović.
Kolike su kazne za džepnu krađu u Srbiji
Za džepnu krađu, član 203. Krivičnog zakonika predviđa novčanu kaznu ili do tri godine zatvora.
Ukoliko je na ulici ukradena veća količina novca, to se kvalifikuje kao teška krađa, dodaje Mitrović.
Za tešku krađu zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.
Podseća da je falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica zasebno krivično delo.
Krivični zakonik za ovakav prestup propisuje kaznu od dve do 12 godina zatvora, u zavisnosti od razmera štete.
Pogledajte video: Ukradena kola pronađena u metrou
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.29.2023)
Hoće li Australija uspeti da deci mlađoj od 16 godina zabrani pristup društvenim mrežama
