Crna Gora i izbori: Šta će odlučiti drugi krug između Mila Đukanovića i Jakova Milatovića

Priča o predsedničkim izborima u Crnoj Gori prvi put posle gotovo dve decenije spala je na dva slova, a epilog će dobiti 2. aprila.

Kampanja je u punom jeku, a u to da će biti prvi čovek Crne Gore ubeđeni su i Jakov Milatović, kandidat pokreta Evropa sad, i Milo Đukanović, aktuelni predsednik i lider Demokratske partije socijalista (DPS), koji više od tri decenije vlada zemljom.

Đukanović je u prvom krugu osvojio 36, a Milatović 29 odsto glasova.

Drugi krug predsedničkih izbora održava se posle nekoliko politički i te kako burnih godina.

Od avgusta 2020, DPS nema suštinsku kontrolu u crnogorskoj vladi, ali su i stranke koje su slavile pobedu na poslednjim parlamentarnim izborima u međuvremenu više vremena provele u sukobima nego u političkoj stabilnosti.

Kakvi god da u nedelju budu rezultati, glasači u Crnoj Gori uskoro će se ponovo družiti sa biračkim listićima - vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 11. jun.

• Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)
• Izbori za predsednika Crne Gore: Đukanović i Milatović u drugom krugu
• „Čiji si ti mali": Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih

Drugi krug predsedničkih izbora poslednji put je održan 1997, kada je Đukanović, posle velike podele u DPS-u, imao duel sa dugogodišnjim saradnikom Momirom Bulatovićem.

Bulatović je tada bio bolji u prvom krugu, ali je Đukanović na kraju slavio.

Ko je uz koga

Iako će na biračkom listiću u nedelju biti samo dva imena - Milatovića i Đukanovića - njih dvojica kao da nisu jedini učesnici drugog kruga.

Tako barem deluje na podgoričkim ulicama, gde poruke sa bilborda šalju i kandidati koji su predsedničku trku završili pre gotovo dve nedelje.

„Da pobijedimo Mila Đukanovića", velikim crvenim slovima piše na jednom od njih, uz važan dodatak odmah ispod: „Glasamo za Milatovića".

U potpisu - Andrija Mandić, Demokratski front.

Nedaleko odatle je i bilbord s porukom „2. aprila časno za Jakova", uz lik Alekse Bečića iz partije Demokratska Crna Gora,

„Prva stvar koja može da bude presudna u drugom krugu je zapravo ishod prvog kruga", smatra Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Mandić je u prvom krugu bio treći sa 19 odsto glasova, dok je Bečić osvojio 11 odsto.

„Svi oni su na istoj liniji - protiv DPS-a i Đukanovića - i nema nikakve sumnje da će se najveći broj glasova Mandića i Bečića preliti kod Milatovića, što njemu daje veliku prednost", navodi Bešić u razgovoru za BBC na srpskom.

Matematika ukazuje da ukoliko Milatović ponovi rezultat iz prvog kruga, uz podršku svih koji su tada zaokružili Mandića i Bečića, može da očekuje čak i 60 odsto glasova.

„Nema nikakve sumnje da je većinski deo Crne Gore više protiv Đukanovića, nego što je za njega", smatra Bešić.

Đukanović se na tu matematiku do sada nije obazirao.

U obraćanju posle prvog kruga izbora samouvereno je poručio da je najjači kandidat, govoreći posebno o neiskorišćenim „rezervoarima podrške".

Ana Nenezić iz crnogorskog Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) koji nadgleda izbore, smatra da će ishod najviše zavisiti od toga koliko partije na terenu urade na motivisanju birača.

Posebno je važno da li će se birači ostalih partija odazvati na pozive njihovih lidera i pružiti podršku nekom od dvojice kandidata, smatra ona.

„Demokratski front je, na primer, partija desnice, a za Milatovića ne možemo reći da se uklapa u tu vrstu političkog spektra, pa je pitanje šta će ti birači uraditi", navodi Nenezić za BBC na srpskom.

U biračkom telu Crne Gore, dodaje, uglavnom ima „od 10 do 13 odsto lutajućih birača", ali i dosta neopredeljenih, čiji broj zavisi od izbora do izbora.

Bešić ističe i značaj izlaznosti.

„Ako ona bude mala, ispod 60 odsto, onda Đukanović može imati dobre šanse - ako bude visoka, onda je to scenario u kom je teško pretpostaviti da on može da pobedi", kaže.

Podršku Đukanoviću istakli su njegovi tradicionalni partneri poput Liberalne partije, Socijaldemokrata i manjinskih lidera, ali i neke poznate ličnosti.

Među njima su, na primer, proslavljeni košarkaški trener Bogdan Tanjević i režiser Veljko Bulajić, poznat po partizanskim filmovima iz doba Jugoslavije.

Podršku Đukanoviću pružila je Rada Trajković, političarka sa Kosova, kao i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, dok je podršku iz regiona dobio i od Željka Komšića, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Zvanični Beograd se do sada nije izjašnjavao, iako je ministar inostranih poslova Ivica Dačić posle prvog kruga bio zadovoljan rezultatom.

„Srbi će u drugom krugu biti odlučujući faktor", naveo je Dačić tada.

Jedini se oglasio Vojislav Šešelj, lider nekada moćne, a danas vanparlamentarne Srpske radikalne stranke, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine.

„Sad je najvažnije da mi iz Srbije verbalno podržimo da svi glasaju za Milatovića, da se reši problem Đukanovića, a onda da se u nekoj normalnijoj, tolerantnijoj atmosferi održe parlamentarni izbori i popis stanovništva", naveo je Šešelj na televiziji Hepi.

Iz DPS-a su veoma brzo Milatovića počeli da nazivaju „Šešeljevim kandidatom", navodeći da prvi čovek radikala „nagrađuje i prepoznaje zlu nameru prema Crnoj Gori".

Ubrzo se oglasio i pokret Evropa sad, koji se odrekao podrške Šešelja.

Njegov nastup, kako su naveli, ima za cilj „da odvuče pažnju određenog dela birača" i da je suštinski reč o „podršci Milu Đukanoviću, njegovom starom ratnom drugu".

O džepovima

Milatović je u prvom krugu osvojio oko 98.000 glasova, Đukanović oko 120.000, ali se nada da će ta brojka u drugom krugu biti još veća.

Na scenu sada stupaju pitanja dijaspore i manjina.

• Dijaspora

Posle prvog kruga Đukanović je pričao o neiskorišćenim rezervoarima podrške, gde bi najvažniji mogao da bude van granica Crne Gore.

„Iako precizni podaci ne postoje, uglavnom se pominje oko 150.000 ljudi koji imaju pravo glasa, a žive van Crne Gore", navodi Nenezić.

„To možda ne zvuči mnogo, ali u zemlji malih brojki kao što je Crna Gora, koja ima oko 600.000 stanovnika, reč je o brojkama koje u značajnoj meri mogu uticati na pobedu."

Arben Jakupi iz crnogorske Uprave za saradnju sa dijasporom i iseljenicima, naveo je da oko 130.000 građana van Crne Gore ima pravo glasa, ali i da ga većina nikada ne koristi.

Jedan od razloga je što crnogorska dijaspora prema zakonu ne može da glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima država u kojima žive, već moraju da dođu Crnu Goru.

Zato su se često čule kritike različitih učesnika na izborima o plaćanju puta u domovinu građanima iz dijaspore, samo kako bi bili u zemlji kada se glasa.

Jakupi procenjuje da ovog puta broj glasača iz dijaspore „neće preći 4.000", kao i da je osam registrovanih letova u Upravi.

Udruženja iz dijaspore, kaže, imaju pravo da se sami organizuju i dođu na glasanje.

Bešić smatra da glasovi Crnogoraca koji žive u zemljama na Zapada „nesumnjivo idu više ka Đukanoviću", kao i da oni nisu u velikoj broju glasali u prvom krugu.

„Ono što se ne zna jeste u kom broju će doći... Znamo za referendum 2006. godine, da je to bilo oko 15.000 glasova", kaže Bešić.

„Ako tako veliki broj i sada uđe u biračko telo, to jeste značajna promena."

Među njih ne ubraja one koji žive u Srbiji, a imaju pravo glasa u Crnoj Gori.

Oni će, smatra, mahom glasati protiv Đukanovića, a procenjuje da je reč o 5.000 do 8.000 ljudi: „Već su glasali u prvom krugu i sada su ukalkulisani".

Nenezić ipak ukazuje na oprez, jer ne postoje dokazi da će birači iz regiona zaista podržati Milatovića, kao ni da će dijaspora sa Zapada biti za Đukanovića.

„Ali ako i jedan i drugi motivišu ljude da se u ogromnom broju pojave na dan glasanja, to bi značajno moglo da utiče na ishod", smatra ona.

„Ipak, nisam sigurna koliko će ljudi zaista to i učiniti."

• Manjine

Pored dijaspore, izlaznost u prvom krugu nije bila velika ni u sredinama gde žive manjinske zajednice, pre svega Bošnjaci i Albanci.

„Manjine tradicionalno sarađuju sa DPS-om, učestvovali su sa njima u svim segmentima vlasti i negde po toj inerciji, kao i po izjavama predstavnika partija, očekuje se da će u drugom krugu podržati Đukanovića", kaže Nenezić.

Bešić smatra da izlazak glasača iz manjinskih zajednica „zaista može da pospeši Đukanovićeve šanse".

„Nemojte zaboraviti da u Crnoj Gori ima oko 20 odsto manjina, da najveći broj njih glasa za Đukanovića, a da je u prethodnom krugu bila relativno mala izlaznost u bošnjačkim opštinama."

Kampanja

Kandidati su između dva kruga organizovali mitinge i konvencije širom Crne Gore, pokušavajući da privuku birače.

Poruke su slične kao u prvom krugu.

Za većinu protivkandidata Đukanović tvrdi da nastupaju sa „platforme Velike Srbije", iako „Milatović to pokušava da prikrije".

Bešić smatra da su iste teze u svim izbornim kampanjama Đukanovića i njegovog DPS-a još od 2006. godine i referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

„To je uvek 'čuvamo nezavisnost, branimo se od Srbije i idemo u Evropsku uniju' - u godinama posle referenduma su na tom tragu dobijali izbore, ali očigledno je da na tim temama više ne mogu da opstaju.

„Ne možete više uplašiti građane Crne Gore da će izgubiti nezavisnost, ne boje se ni Velike Srbije, a EU je nešto što svi zagovaraju, tako da ni to nije neki argument."

Iako je Đukanović pojedinačno i dalje najpopularnija politička ličnost u Crnoj Gori, a DPS najsnažnija stranka, njihova moć poslednjih godina znatno je okrnjena.

Na parlamentarnim izborima 2020. DPS je ostao bez vlasti prvi put posle 30 godina.

Partija je kasnije obezbedila manjinsku podršku vladi Dritana Abazovića, ali je na lokalnim izborima izgubila i vlast u Podgorici.

Te 2020. počeo je i politički prilično buran period za Crnu Goru, praćen institucionalnom krizom koja i dalje traje, a zemljom već nekoliko meseci rukovodi tehnička vlada Abazovića.

DPS joj je uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Nenezić smatra da je DPS ranije zapravo imao „mnogo jači nacionalistički izraz".

„Te teme sada nisu tako dominantne u javnom prostoru - građani su se umorili od njih, zamaraju ih, ne žele više o tome da slušaju i da pričaju o tome.

„Žele da pričaju o ekonomiji i Evropskoj uniji, što se vidi i po usponu Evrope sad."

Iako je do izbora ostalo tek nekoliko dana, ona kaže da „kampanje gotovo da nema".

Dva dana pred izbore, kandidati će se prvi put direktno suočiti u debati koju će prenositi crnogorska televizija i Nenezić smatra da bi taj duel mogao da bude značajan.

„Pokazaće na koji način će oni komunicirati, koje informacije imaju jedan o drugom, na kojim temama insistiraju, šta je ko radio u prethodnom periodu i šta dalje nudi - sve bi to moglo da utiče na neopredeljene birače."

Milatović je do sada, pored kritike Đukanovića, najviše pričao o ekonomiji i povećanju plata, što je, ocenjuju stručnjaci, i donelo popularnost njegovom pokretu.

U politiku je ušao upravo posle smene DPS-a 2020, kada su on i Milojko Spajić, lider Evrope sad, bili ministri u vladi Zdravka Krivokapića.

Tada su izneli ekonomski plan kojim je, prevashodno ukidanjem obaveznog doprinosa za zdravstveno osiguranje, minimalna plata povećana sa 222 na 450 evra, a prosečna plata sa 530 na 630 evra.

Bešić navodi da ga kampanja Evrope sad i Milatovića „uopšte nije impresionirala", nazivajući je „prilično bledom".

„Njihov ključni argument je da su povećali plate, čiji dalji rast građani sada očekuju, što matematički ne znam da li je uopšte moguće.

„Drugi argument je samo biti protiv Đukanovića, što nije ništa novo, ali jeste mobilizatorski faktor za veliki broj glasača", zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.

(BBC News, 03.31.2023)