Siniša Tucić: Virtuelna askeza

pisano 2000-te Virtuelni asketa živi u gradu. Posmatra zgrade koje nisu zgrade autobusi kao vetrenjače konture grada naziru se kroz viskoznu tečnost koja curi iz asketskog oka. Virtuelni asketa u virtuelnom asketskom tripu svaki dan virtuelno utripovan u ulice grada. Asketa jede pasulj i grašak prolazi kroz parkove pešačke prelaze galerija saobraćajnih znakova ulica je opsena grad je virtuelan i sve se u njemu sporo kreće i panteizam znakovi, crtice, reze...