Русија и Украјина: Може ли руски председник Владимир Путин да буде ухапшен за ратне злочине

Јерменске власти „немају намеру или жељу&qуот; да ухапсе руског председника Владимира Путина по налогу Међународног кривичног суда (МКС), упркос ратификацији Римског статута, изјавио је заменик председника јерменског парламента Хакоб Аршакјан.

Уставни суд Јерменије је 24. марта признао обавезе садржане у Римском статуту о МКС као усаглашене са уставом.

Раније је ове обавезе ратификовао парламент земље, што сада значи њихово моментално ступање на снагу.

Теоретски, то значи да би током посете Јерменији, Путин и омбудсманка за децу Марија Лвова-Белова могли да буду приведени по налогу МКС-а за њихово хапшење.

Међутим, Аршакјан је у једном интервјуу, без директног помињања Путина и МКС, истакао да „одлуком Уставног суда нико није крив ни по чему и не захтева предузимање корака да се било ко ухапси&qуот;.

Међународни кривични суд је 17. марта издао налог за хапшење Путина и Лвове-Белове.

Према саопштењу суда, они су, наводно, „одговорни за ратне злочине у вези са незаконитом депортацијом становништва (деце) са окупираних територија Украјине на територију Руске Федерације&qуот;.

Поставља се питање да ли потерница МКС-а има праву снагу и да ли ће влада било које земље заиста ухапсити Путина.

• Међународни кривични суд издао налог за хапшење Путина због наводних ратних злочина, шта то за њега значи
• Вучић о Путину и оптужбама за ратне злочине: „Нисам хапсио ни оне које је тражио Хаг&qуот;
• За које ратне злочине у Украјини је оптужена руска војска

За шта се терети Путин?

МКС је 17. марта издао налог за хапшење председника Путина и руске комесарке за права детета Марију Лвову-Белову.

Он наводи да су обоје лично одговорни за незакониту депортацију деце из Украјине у Русију, после руске инвазије из фебруара 2022. године

Путин се оптужује и да није искористио председничка овлашћења да заустави депортацију деце.

Према украјинском Националном бироу за информације, у Русију је присилно одведено 16.221 деце.

МКС је покренуо овај случај зато што му је Украјина дала овлашћење да истражи ратне злочине почињене на њеној територији.

Ово је први пут да је суд издао налог за хапшење лидера једне од пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација.

Украјински председник Владимир Зеленски назвао је потез МКС-а „историјском одлуком, од које ће кренути историјска одговорност.&qуот;

Шта је Међународни кривични суд?

Са седиштем у Хагу, у Холандији, МКС истражује и кривично гони појединце оптужене за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.

Основан је Римским статутом 1998. године и започео рад 2002. године.

Има годишњи буџет од 147,5милиона евра за трошење на истраге, а до сада је водио 40 случајева и осудио 10 људи.

МКС тренутно има као потписнице споразума о оснивању суда 123 земље чланице, које прихватају његову надлежност.

Међутим, Русија није потписница.

Нису ни САД и Кина.

• За које ратне злочине у Украјини је оптужена руска војска
• Ко је Владимир Путин
• Да ли Путин може бити кривично гоњен за ратне злочине у Украјини

Да ли МКС може да ухапси Путина?

МКС нема моћ да хапси осумњичене.

Председник суда Пјотр Хофмански изјавио је да је на међународној заједници да ухапси Путина.

Будући да је Путинова политичка моћ у Русији тренутно неприкосновена и будући да Русија никад није постала чланица МКС-а, не постоји могућност да он буде ухапшен у властитој земљи.

Портпаролка Кремља Марија Захарова одбацила је налоге за хапшење Путина и Лвове-Белове као „бесмислене&qуот; и рекла да они „немају никакву тежину&qуот;.

Међутим, тужилац МКС-а Карим Кан рекао је за ББЦ да њих двоје нису изузети од кривичног гоњења за наводне ратне злочине просто зато што Русија не признаје МКС.

„Све државе су у обавези да поштују међународно право&qуот;, каже он.

• Присилном депортацијом украјинске деце Русија је починила ратни злочин, кажу из УН
• „Лични проблем родитеља”: Украјинска деца одвојена од породица остају у кампу у Русији

Да ли ће земље извршити хапшење?

Путин би требало да посети Јужну Африку у августу за конференцију земаља Брикса (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка).

Јужна Африка је чланица МКС-а и њена влада није сигурна да ли да поступи по налогу за Путиново хапшење или може да га третира као добродошлог госта.

„Јужна Африка ће морати да проучи постојеће одредбе нашег законодавства&qуот;, рекла је њена министарка спољних послова Наледи Пандор.

Међутим, она је исто тако оптужила МКС за двоструке аршине, рекавши: „Има много земаља и лидера који су починили веома тешке злоупотребе у ратним сукобима, али су остали нетакнути.&qуот;

Јужна Африка и Русија гаје пријатељске односе, а њихове морнарице су у фебруару изводиле заједничке војне вежбе.

Јужна Африка је и раније игнорисала налоге за хапшење МКС-а.

Суд је издао налоге за хапшење Омара Ал Башира, председника Судана, за злочине против човечности 2009. и 2010.

Они су се односили на сукоб у Дарфуру 2003. који је довео до смрти 300.000 људи.

Међутим, јужноафричке власти су одбиле да га ухапсе кад им је био у посети 2015.

Путин треба да посети Индију за самит Шангајске организације за сарадњу у јуну 2023. у Варанасију, и за самит Г20 у септембру.

Међутим, Индија није потписница МКС-а и од ње се не очекује да ће поступити по налозима за хапшење.

Мађарска влада, која има пријатељске односе са Русијом, саопштила је да неће ухапсити Путина на својој територији иако је чланица МКС-а.

Она каже да је то противно њеном уставу.

Путин је путовао у осам земаља од избијања рата у Украјини - седам бивших совјетских република и Иран.

Све су оне у пријатељским односима са Русијом.

Изузетно је мало вероватно да ће он путовати у неку земљу у којој би могао бити ухапшен.

Међутим, претња да би могао бити ухапшен у иностранству могла би да ограничи слободу његовог кретања у будућности.

Да ли Путин може да заврши на суду?

Чак и кад би Путин био ухапшен, постојало би неколико правних препрека да му суди МКС.

Суд је основан да би водио поступке у име земаља потписница споразума о оснивању МКС-а и које прихватају његову надлежност, а Русија није једна од њих.

И иако је Украјина тражила од МКС-а да истражи наводне ратне злочине које је починила Русија, она заправо ни сама није потписница МКС-а (будући да никада није ратификовала потписивање Римског статута МКС-а).

Међутим, МКС је бранио своју одлуку да изда ове налоге за хапшење, рекавши да се руски ратни злочини у Украјини настављају и да он на тај начин покушава да спречи чињење будућих злочина.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.04.2023)