Josif Brodski: Ljubav

Trgnuo sam se danas dvaput iz sna i prišao prozoru, gde su ulične lampe polovinu rečenice, koja je pala u snu, sa tačkicom, tačkicom, tačkicom produžavale, kako ne bi ostavile ni jednu iskru utehe. Sanjao sam o tebi, bila si trudna. Čudno, iako već odavno ne živimo zajedno, stajao sam ipak svestan krivice, a moje ruke, koje su se radosno ka okruglom stomaku protezale, pecale su u stvarnosti za košuljom tražeći svetlo. Kad sam prišao prozoru, znao sam tačno: