Rusija i Ukrajina: Ruske vlasti će elektronskim putem pozivati na regrutaciju, nema izbegavanja

Više od šest meseci posle objave delimične mobilizacije, ruske vlasti pribegle su novoj metodi regrutacije vojno sposobnih obveznika - elektronski pozivi.

Dan pošto je Duma, donji dom ruske skupštine, gotovo jednoglasno usvojio predloženi zakon, isto je učinio i gornji dom, Savet federacije, takođe skoro jednoglasno.

Zakon će stupiti na snagu kad ga potpiše predsednik Vladimir Putin, što bi trebalo da bude uskoro.

Iz Kremlja su negirali da je cilj da se ubrza dalja mobilizacija ruskih muškaraca ili da zaustavi rasprostranjeno izbegavanje regrutacije.

Hiljade Rusa izbeglo je prethodnu regrutaciju u septembru 2022. godine kako ne bi bili poslati da ratuju u Ukrajini.

• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu
• Beg ruskog pacifiste iz jedinice pre nego što je poslat u Ukrajinu

Kritičari kažu da je zakon dodatni dokaz da su vlasti stvorile „elektronski Gulag", aludirajući na mrežu logora iz sovjetskog doba.

Do sada su vojni pozivi u Rusiji bili dostavljani lično ili preko poslodavca.

U stvarnosti, to je značilo da su mnogi izbegli regrutaciju tako što su otišli iz mesta gde su prijavljeni da žive, ili jednostavno nisu otvarali vrata kada bi videli vojne predstavnike.

Prema novom zakonu, pozivi će se smatrati uručenim čim se pojave na posebnom vladinom portalu „Državna služba" pod nazivom „Gosuslugi".

„Poziv se smatra primljenim od trenutka kada je stavljen na lični nalog vojnog obveznika", rekao je na televiziji Andrej Kartapolov, predsednik Odbora ruskog parlamenta za pitanje odbrane.

Od tog trenutka, vojni obveznik će biti u obavezi da se pojavi u mesnom vojnom odseku.

Onima koji se ne pojave biće zabranjeno da putuju u inostranstvo i mogu da se suoče sa drugim ograničenjima.

Recimo, neće moći da kupuju ili prodaju imovinu, biće im poništene vozačke dozvole i neće moći da registruju mala preduzeća ili automobile.

Prošlog septembra, Kremlj je započeo kampanju hitne mobilizacije da podrži rusku „specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini.

Veruje se da je pozvano više od 300.000 bivših vojnika i vojnih obveznika.

Često se dešavalo da mladići budu presretani na ulici ili u tržnim centrima i odvođeni u kasarne.

Hiljade muškaraca starosti od 18 do 27 godina pobeglo je u inostranstvo kako bi izbegli regrutaciju, a u mnogim ruskim gradovima izbili su protesti, iako su brzo ugušeni.

Prema procurelim dokumentima američkog Pentagona, procenjuje se da je Rusija u dosadašnjem toku rata pretrpela između 189.500 i 223.000 žrtava.

U tim brojkama su 35.500-43.000 ljudi poginulih u akciji i još 154.000-180.000 ranjenih.

BBC ruski servis je sastavio listu od 17.000 ruskih vojnika za koje je potvrđeno da su mrtvi, prikupljanjem informacija iz otvorenih izvora, sa imenima, činovima i u mnogim slučajevima vojnim jedinicama u kojima su služili.

Ruske vlasti su poslednji put objavile broj žrtava u septembru prošle godine - tada je potvrđena smrt 5.937 vojnika.

• Ko može da bude mobilisan u Rusiji
• Protesti zbog mobilizacije u ruskoj Republici Dagestan
• Ruska tajna policija proganja ljude koji se protive ratu u Ukrajini optužbama za izdaju

„Ispostavilo se da nekada prikladan vladin portal ima i drugu stranu", tvitovao je Ilija Krasilščik, koji je osnovao sajt na kojem nudi savete i pomoć ruskim muškarcima koji pokušavaju da izbegnu slanje na ratište u Ukrajini.

„U trenu možete da budete označeni i da vam zabrane izlazak iz zemlje. To je to. Kome su potrebni novi talasi mobilizacije? Izdvajate jednog po jednog čoveka preko interfejsa koji je bio u službi ljudi za administrativne poslove".

Veliki broj Rusa koristi vladine portale državnih službi za podnošenje zahteva za novi pasoš ili dozvolu za brak, plaćanje računa i kazni ili zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse.

Međutim, Krasilščik upozorava da ga je „država pretvorila u mesto preko kojeg se snabdeva topovskim mesom za ukrajinsko oružje".

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, negirao je da je novi zakon povezan sa pokušajem proširenja mobilizacije.

„Jednostavno, želimo da poboljšamo vojnu evidenciju. Sistem mora da odgovara savremenim zahtevima", rekao je on.

Kako će vojska dobijati podatke?

Savezne i regionalne vlasti, kao i razne organizacije - na primer, medicinske, moraće da dostave podatke o zdravstvenom stanju vojnog obveznika.

Štaviše, „medicinske" informacije će se prijavljivati „u meri koju odredi vlada", a za upis u registar nije potrebna saglasnost građana.

Kako se to kombinuje sa zakonom zaštićenom lekarskom tajnom nije precizirano u zakonu.

Spisak podataka navedenih u zakonu, od kojih će se sastojati vojni registar, nije konačan.

Vlada će moći da ga dopuni „drugim informacijama" po sopstvenom nahođenju.

Svi lični podaci građana biće upisani u registar bez pribavljanja njihove saglasnosti.

Ali, kako je navedeno, u skladu sa zakonom „O zaštiti podataka o ličnosti."

Kako će biti obezbeđena ta zaštita nije precizirano.

Građani će imati pravo da traže ispravku podataka upisanih u registar bez njihovog znanja.

Ali vojni registri će prvo poslati zahteve nadležnim organima ili organizacijama (imaće tri dana da odgovore) i tek posle toga će odlučiti da li će izvršiti ispravke ili ne.

Ovaj registar će, po zakonu, biti „javni".

Automatski će se formirati na osnovu vojnog registra od podataka o pozivima upućenim vojnim obveznicima.

Tamo će biti naveden datum od kojeg će se poziv početi smatrati uručenim i datum pojavljivanja u određenoj vojnoj kancelariji, kao i puno ime regruta, podaci iz njegovog pasoša, mesto boravka, odnosno prebivalište.

• „Sve se promenilo”: Kakva je budućnost Rusa posle odluke o mobilizaciji
• Mobilizacija u Rusiji: Ko je izuzet i i šta kažu Rusi koji su došli u Srbiju
• Šta Rusija dobija, a šta gubi delimičnom mobilizacijom

Može li se na bilo koji način izbeći „uručivanje" poziva?

Ne.

Vojni registri će od sada moći da upućuju pozive regrutima u pisanoj formi preporučenom poštom i da ih umnožavaju u elektronskoj formi preko portala Gosuslug.

Papirni sudski pozivi će se smatrati uručenim na dan uručenja ili slanja pisma.

Isporukom će se smatrati i odbijanje obveznika da ga primi.

Elektronski poziv smatraće se uručenim od momenta objavljivanja na ličnom nalogu građanina na „relevantnom informacionom izvoru, u informacionom sistemu".

Ukoliko svi ovi načini ne daju rezultat, smatraće se da je poziv uručen nedelju dana od dana upisa u registar poziva.

Osim toga, pozivi će, kao i sada, moći da se uručuju poslodavcima firmi gde je obveznik zaposlen ili upravi obrazovne ustanove.

Regrut koji nije dobio poziv biće u obavezi da se u roku od dve nedelje od početka narednog poziva javi u vojnu službu radi provere podataka.

Šta se dešava ako neko izbriše nalog na stranici Gosusluga?

Poziv će se i dalje smatrati primljenim, a podaci o građaninu će se čuvati u vojnom registru.

Biće uneti podaci o danu poziva, kada ga je građanin primio i njegovom pojavljivanju u vojsci, kao i potvrda o valjanim razlozima nedolaska, ali i privremenim ograničenjima njegovih prava ako je izbegao poziv.

Pored toga, u registar će biti upisani podaci o privođenju onih koji su izbrisali nalog, kao i o administrativnoj ili krivičnoj odgovornosti po osnovu kršenja zakona „O vojnoj dužnosti i vojnoj službi".

U vojnim evidencijama od sada će biti i drugi podaci obveznika, kao što su pasoš, vozačka dozvola i broj mobilnog telefona.

Kazna bez suđenja. Da li je legalna?

Državljanima koji podležu vojnoj obavezi i koji su dobili poziv biće zabranjeno napuštanje zemlje od dana kada se poziv smatra uručenim.

Osim toga, ako se u roku od 20 dana posle uručenja poziva vojni obveznik ne pojavi u vojnom odseku, onda će mu biti izrečene „privremene mere".

Među njima su i zabrane registracije firme kao fizičkog preduzetnika, registracije nepokretnosti, korišćenje vozačke dozvole i zabrana registracije vozila, kao i nemogućnost dobijanja kredita.

Ovakve vansudske kazne su u suprotnosti sa Ustavom, smatra Konstantin Markin, advokat za zaštitu prava vojnih obveznika.

Prvo, lišenje prava će se odnositi samo na muškarce, što će, prema rečima advokata, biti diskriminacija na osnovu pola.

Drugo, ovo u suštini znači „pretpostavku krivice" - zabrane će biti uvedene pre nego što se dokaže nezakonito delovanje građanina, rekao je on za BBC ruski servis.

Zabrana raspolaganja vlastitom imovinom takođe je u suprotnosti sa Ustavom, smatra advokat.

Nezakonito je, po njegovom mišljenju, lišiti nekoga prava da upravlja automobilom bez razmatranja krivičnog ili prekršajnog predmeta na sudu.

Istovremeno, regionalne vlasti će moći da uspostave i dodatna ograničenja, kao što je isplata nekih nadoknada.

Krivenko napominje da na ovaj način vlasti zapravo mogu da uskrate podršku članovima porodice obveznika, na primer, njegovoj trudnoj supruzi.

Upozorenje o izrečenim zabranama pojaviće se u vojnom registru i ličnom nalogu vojnog obveznika na portalu Državna služba.

Ove podatke će dobiti i Federalna služba bezbednosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koji će u praksi moći da formiraju „stop liste".

Mere će biti ukinute automatski u roku od 24 sata od javljanja u vojnu službu.

Pogledajte video o Rusima koji su došli u Beograd:

Kako sada izbeći poziv?

Advokati kažu da prema novim propisima neće biti zakonskog načina da se izbegne poziv.

Ostaće samo dve opcije da neko ne bude regrutovan - da traži da bude angažovan u Alternativnoj civilnoj službi (ACS) ili da emigrira.

Obe mogućnosti se moraju iskoristiti pre slanja poziva.

Ipak, na odluku o pozivu moći će da se uloži žalba.

Obrada prigovora će trajati pet do sedam dana.

Građanin će odluku moći da vidi na svom ličnom nalogu na portalu „Državna služba".

Međutim, kada ovaj zakon stupi na snagu, žalba neće usporiti proces regrutovanja.

Prema sadašnjem zakonu, ako je neko podneo žalbu, poziv se automatski stopira do stupanja na snagu sudske odluke.

Sergej Krivenko je za BBC rekao da je to do sada bilo glavno sredstvo za zaštitu prava vojnih obveznika.

Prema novim propisima, dok sud bude razmatrao žalbu regruta, on će najverovatnije već biti u vojsci.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.12.2023)