"Збогом, морам да идем у Хиландар" Милан је пољубио жену и сина, а онда се запутио ка највећој српској светињи
Блиц 16.04.2023
Кувар Милан Златић може да наброји бар 50 посних јела а да не застане и не понови ниједно. Свакодневно их спрема, тако што, рецимо, за сарме узме десетак осредњих главица киселог купуса, четири килограма пиринча, два килограма лука... У Хиландару за трпезу седне око сто људи, мање сарми не може пред њих толико у трпезарији. Да би све стигло на време, има и једног помоћника током зиме, од пролећа до јесени обавезно двојцу.
Да је код куће у Чачку, за његову породицу, супругу Анкицу, сина Игора и ћерке Ивану и Тијану, за оне поменуте сарме једна главица купуса била би таман. А и више би био код куће. Овако када се све сабере, „гостује” код својих четири-пет месеци а остатак године проведе у манастирској кухињи. Када је 2002. био позван да ради, или боље речено кува, за мајсторе који су сређивали конак и испосницу у Кареји, центру Свете Горе, где Хиландар има протат, имао је 25
