Витомир Вито Николић: Друмовања

Пјевају у мени друмови снажни, друмови добри као длан очин. Морам данас отић некуд, да потражим мало одмора за уморне очи. Идем без поздрава, без порука, овако лијепо помућеног ума, да тражим окука, окука, окука, и иза сваке – само парче друма. Пустите ме, пустите да одем, без питања како, и зашто, и докле, друмови увијек некуда воде, а ја сам номадском глађу проклет.