Тања Бељански: Балон

Под јастуцима и перјаним јорганом напипала је ручни сат. ,,Пола осам!” Увукла је ваздух кроз нос, задржала дах и избројала до шест. Остала је да лежи непомично. Пролећно предвечерје напунило је собу свежином. Прстима десне шаке протрљала је лице. Осетила је да јој је врх носа хладан. Завукла се дубље под покривач. Кроз отворен прозор чуо се жамор. Урамљен црним, алуминијумским окном, на чистом небу пловио је црвени, ваздушни балон. Није знала о чему да