Kad se Toma umori od života: Kako je "estradni Karamazov" prošao kod publike po povratku iz Amerike

"Umoran sam od života, umoran sam od kafana, umorno je srce moje, umorno, jer na njemu leži rana, dugo već, stare rane iz mladosti što su ostale. Zatvorite sve kafane, nek' se moja duša smiri, da zalečim secu rane što me bole, da ne slušam violinu niti onu pesmu njenu što je nekad meni pevala. Ej, kafano, muko, ej, živote, moja tugo. Neću s vama da se družim, ej, pijane moje noći, idite od mene sada Cigani, neka ona drugom peva kao pre, neka drugi o njoj sneva, kao