Partizan i Evroliga: Kad tri poena vrede mnogo više, legendarni koševi crno-belih
Panterova trojka je obeležila meč u Madridu, ali su crno-beli kroz istoriju imali i mnogo važnije „trojke" koje se pamte i danas.
Šut za tri poena za pobedu, onaj u koji stane cela sezona, menja karijere i rađa velike igrače - to su trenuci koje ljubitelji košarke najviše vole i čine ovaj sport izuzetnim.
Upravo takav šut obeležio je duel Partizana i madridskog Reala u prvoj utakmici plej-ofa Evrolige, najboljeg klupskog kontinentalnog takmičenja.
Kevin Panter, kapiten crno-belih, pogodio je „trojku" za pobedu i vođstvo Partizana od 1:0 u seriji koja se igra na tri pobede.
„Tražio sam da on odlučuje, nije prvi put, nadam se da nije ni poslednji.
„Zahvaljujući tome što radi na tom šutu beskonačno i to mu je prešlo u automatizam. Ključ je u posvećenosti", objasnio je Željko Obradović, trener Partizana.
Panterova trojka je obeležila meč u Madridu, ali su crno-beli kroz istoriju imali i mnogo važnije „trojke" koje se pamte i danas.
- Evropske ofanzive Partizana: Može li da se ponovi košarkaška istorija
- „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak" - Partizanov bukvar
- Kecmanova trojka u Zagrebu - 13 godina kasnije
Đorđević za titulu prvaka Evrope
Tog 16. aprila 1992. godine u istanbulskoj hali Abdi Ipekči bilo je prilično napeto.
„Još 25, 24 sekunde", odbrojavao je Dragan Nikitović, komentator Radio-televizije Beograd, do kraja meča.
Semafor pokazuje 68:68, a lopta je u rukama igrača Huventuda.
Na desetak sekundi do kraja igrač u zelenom dresu, sa brojem šest na leđima, zaleće se ka košu i nekako u gužvi uspeva da šutne.
Posle nekoliko kontakata sa obručom, lopta se ušunjala u koš - španski tim ima pobedu u rukama.
„Još samo osam sekundi", kaže Nikitović, u trenutku kada lopta stiže u ruke Đorđevića, koji se stuštio ka protivničkom košu.
„Dva poena prednosti za Špance... Đorđević", najavio ga je čuveni komentator, a čuveni Sale u tom trenutku već lebdi iznad linije za tri poena.
U vazduhu se okreće ka košu, namešta nišanske sprave i - koš.
„Tri poena, tri poena, vreme je istaklo, vreme je istaklo... oprostite mi što sam zaćutao za trenutak", viče Nikitović, urezujući te reči u pamćenja navijača crno-belih.
Trenutak lebdenja Saleta Đorđevića u vazduhu, dok se okreće ka košu i sprema se da šutne, zapisan je u istoriji, ali nije Đorđević tu bio jedini, iako je postigao 23 poena.
„Moj cilj je bio da dođem do prave pozicije. Moja opsesija je bila do dođem do mesta sa kog ruka automatski reaguje.
„Nisam morao da gledam na koš, znao sam sve gledajući linije na terenu", rekao je Đorđević pre tri godine o toj trojci.
Kecman preko celog terena protiv Cibone
U finalu regionalne Jadranske lige u aprilu, gledaoci u Areni u Zagrebu prisustvovali su drami koja je dospela na naslovne strane čak i najvećih svetskih sportskih medija.
Kada je Bojan Bogdanović pogodio „trojku" za vođstvo Cibone od 74:72 na 0,6 sekundi do kraja produžetka, delovalo je da su Zagrepčani sa obe ruke čvrsto prigrlili trofej.
Aleksandra Rašića koji je izvodio loptu ispod Partizanovog koša, međutim, video je šansu.
„Razmišljao sam se da li da je dam (Dušanu) Kecmanu, koji je bliže našem košu, ili (Lorensu) Robertsu negde na pola terena", prisetio se Rašić za BBC na srpskom.
„Iskreno, Roberts mi je bio logičnije rešenje, jer je bliži košu, ali je Kecman toliko želeo loptu… Daj mi, daj mi, daj da je samo opalim. I ja mu dam", dodaje.
Desno od njih, kod Partizanove klupe, pomoćni trener crno-belih Vlade Jovanović uopšte ne gleda šta njih dvojica rade.
„Posle te Bogdanovićeve trojke bio sam u potpunom nokdaunu", pričao je 2020. Jovanović za BBC.
„Okrenuo sam se na drugu stranu, pažnju su mi odvukli igrači i treneri Cibone koji su se radovali, tako da nisam video da je lopta ponovo u terenu…
„Nisam imao snage ni da protestujem zbog njihovog uletanja u teren. Jednostavno, mislio sam da šanse nema. Svi smo bili nokautirani… Svi osim Rašića i Kecmana".
Ostatak te scene znate - Kecman šutira, lopta posle dobrih 15 minuta leta udara u tablu i prolazi kroz obruč.
A onda su i košarkaši Partizana uleteli u teren.
Drobnjak iz „auta"
U leto 2007. u finalu plej-ofa Superliga Srbije sastali su se Partizan i Crvena zvezda.
Bio je to veoma zanimljiv i napet meč, pun preokreta i neizvesnosti, a slavili su crno-beli 91:89.
U jeku junske vrućine i zagušljivosti hale Pionir, u kojoj je tada nije radio rashladni sistem, Zvezda je u poslednjih 15 sekundi ušla sa prednošću 89:88.
Poslednji udarac zadao je Partizan, koji je „trojkom" Predrag Drobnjak iz ćoška, u poslednjoj sekundi doneo trijumf ekipi Duška Vujoševića.
Posle utakmice iz tabora Crvene zvezde tvrdili su da je Drobnjak trojku postigao ulaskom u teren iz auta, odnosno da je u trenutku prijema lopte gazio liniju.
„Ta trojka nije bila presudna, a nisam je ni šutnuo iz auta. Pitanje je da li sam sa obe noge bio na parketu pre nego što je lopta došla do mene", objasnio je Drobnjak za Sport klub.
„Pokušavao sam ljudima da objasnim u čemu je razlika. U košarci kad ulaziš iz auta moraš sa obe noge da budeš na terenu, to su delići sekunde koji ne mogu ni da se vide".
Veličkovićevo ispunjeno obećanje da „sledeći put neće promašiti"
Atinski Panatinaikos predvođen Željkom Obradovićem stigao je u novembru 2007. godine u Halu „Pionir" na megdan Partizanu kao šampion Evrope, a iz njega je izašao sa tesnom pobedom nad crno-belima (94:90).
Beograđani su u tom trećem kolu Evrolige imali šansu da naprave iznenađenje, ali je Novica Veličković, tada 21-godišnji krilni centar Partizana i jedan od najtalentovanijih košarkaša Evrope, promašio šut za tri poena u samom finišu.
„Imao sam taj šut, sledeći put neću promašiti", rekao je posle meča razočarani Veličković.
Navijači Partizana na ispunjenje ovog obećanja nisu morali dugo da čekaju.
Već u martu naredne godine, dva tima su se sastala u martu u poslednjem kolu Top 16 faze takmičenja.
Atinjani su ponovo stigli u Beograd, a ulog je bio veliki - pobednik je išao u četvrtfinale, a gubitnika je čekala eliminacija.
Na nešto više od dva minuta pre kraja utakmice crno-beli su imali tri poena prednosti, lopta je stigla u ruke Novice Veličkovića, a posle nekoliko driblinga podigao se na šut za tri poena preko Majka Batista, jednog od najboljih igrača Panatinaikosa.
Lopta je obišla dva kruga oko obruča, mnogi od 7.000 navijača su se na momenat „zaledili", ali je ishod bio drugačiji nego četiri meseca ranije i slavlje u hali Pionir moglo je da počne.
„Onaj moj promašaj bio je veliko iskustvo. Ovo je velika pobeda za srpsku košarku", izjavio je posle meča Veličković.
Jedan od milion Panterovih šuteva
Čekao je Partizan 13 godina, od 2010, na plasman u plej-of Evrolige, gde igra osam najboljih timova iz regularnog dela
Pod vođstvom Željka Obradovića, povratnika na klupu crno-belih, Partizan je zauzeo šesto mesto i zakazao četvrtfinalne okršaje sa Realom iz Madrida, najtrofejnijim evropskim klubom.
A tamo - opet jedna „trojka" za pamćenje.
Real je zbog tradicije i položaja u vrhu tabele bio favorit u prvoj utakmici, ali Partizan je odigrao hrabro i bio u igri do kraja.
Na 21 sekundu pre kraja utakmice, Real je vodio 87:86, a u poslednjem napadu Partizana lopta je bila u rukama Kevina Pantera, kapitena crno-belih.
Njegov šut za tri poena „pocepao" je mrežicu, ostavio u šoku pune tribine navijača Reala i domaćinu 0,4 sekunde da proba da napravi čudo.
Ali čudo se nije desilo i Partizan je upisao važnu pobedu, a ljubiteljima košarke podario novu priču za pamćenje.
„Milion šuteva! Ne znam ni sam koliko sam puta ispalio loptu. Pokušavam razne varijacije tih šuteva, iz driblinga, iz naskoka...
„To su ponavljanja koja traju godinama, godinama. Definitivno je to veliki broj ponavljanja, i danas radim isto kako bih zadržao oštrinu", rekao je Panter posle utakmice u Madridu.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.27.2023)