Josif Brodski: Život u difuznom svetlu

Tresak cinkane kante što je pretura vetar. Automobili bruje kližuć po kocki puta kao po ribama sura voda Hadsona. Još se čuje glas koji pripada Muzi; u sutonu zvuči kao ničiji, ječi jednolično poput zujanja muve u zimski kad tone san: šapuće bez značenja reči. Nerazbirljivost slova. Razlistan kupus tučanih oblika. Nebesko svetlo kažnjeno zbog grubosti saučesništva. Čija umetnost, i ukus, jeste kratkovidost, nipošto nežnost. Život u difuznom svetlu! i nedeljama iza