Tragedija u Beogradu: Ispred škole tišina, suze, igračke i poruka „Razgovarajte s decom", rekordan broj ljudi dao krv za ranjene

Niz dugih, belih kala, pregršt sveća, čiji vosak polako curi niz asfalt, plišane igračke, crteži, čokoladice, fudbalska lopta i par baletanki - sve to se 24 časa posle napada moglo videti ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar" u Beogradu.

Dominiraju plakat „Razgovarajte sa decom" i - tišina.

U uobičajeno užurbanom i bučnom milionskom gradu, jednom od najvećih na Balkanu, dan posle tragedije ulice kao da su mirnije nego inače, automobilske sirene ne odzvanjaju kao što znaju.

Posebno je tiho ispred Ribnikara.

Od ranog jutra ispred škole počeli su da se okupljaju građani, kao i veliki broj đaka iz čitavog grada, sa školskim torbama na ramenima.

Mirno, pognutih glava, sa suzama na licu, ostavljaju cveće i sveće ispred škole u kojoj je dan ranije dete od 13 godina, sa dva pištolja i spiskom za ubistvo ušao u svoju školu i ubio osmoro učenika i čuvara, a ranio još šestoro školskih drugova i drugarica i nastavnicu istorije.

Dvoje dece je i dalje u kritičnom stanju i lekari im se bore za život.

Iako su vlasti proglasile trodnevnu žalost od petka, zapravo svi su već u žalosti.

„Slomljen sam", kaže 19-godišnji student Aleks Oborina, pored rukom pisanih poruka na trotoaru.

„Zakazali smo kao društvo jer je ovo nešto što ne bi smelo da se desi 13-godišnjaku. Nikako ne bi trebalo da poseza za pištoljem, uđe u školu i puca u svoje drugare".

Kao da reči ovog mladića odražavaju osećaj svih prisutnih.

„Ovo je verovatno najgora stvar koja mi se ikada dogodila u životu. Moramo ovo da iskoristimo kao priliku da nešto promenimo", dodaje on.

• Tragedija u Beogradu: Osmoro đaka ubijeno, dva ranjena deteta u kritičnom stanju
• Noćni skup građana i učenika ispred Ribnikara: „Sve treba da stane"
• Kako razgovarati sa decom posle tragedije u školi
• Tragedija u Beogradu: U kojem uzrastu deca mogu da budu krivično odgovorna

Ljudi se smenjuju ispred škole.

Jedni pale sveće, drugi donose plišane igračke, treći gledaju u neverici i odmahuju glavama.

Na ogradi škole još jedna poruka koja mnogima izaziva suze na oči kada je pročitaju.

„Spavajte anđeli, na planeti je mrak, probudićemo vas kad pronađemo prekidač svetlosti, tada ćemo se radovati zajedno, a ja ću održati čas - vaša baka Gordana".

Upitan da li će činjenica da osumnjičeni ima 13 godina još više otežati srpskom društvu da se pomiri sa ovim napadom jer je suviše mlad da bi se suočio sa krivičnim gonjenjem, student Aleks odgovara:

„Šta god da se desi, čak i da je imao 18 ili 19 godina, pravda nikada neće biti zadovoljena za roditelje koji su izgubili svoju decu".

Dečaka je policija uhapsila odmah posle pucnjave.

Njegov otac koji je legalno posedovao oba pištolja takođe je priveden, kao i njegova majka.

Irina Borović, pravna zastupnica porodice osumnjičenog dečaka, kaže da su ga lekari pregledali i da je sada prebačen u beogradsku kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Motiv napada i dalje nije poznat.

Dalje niz brdo, vosak sveća curi na stabljike belih ljiljana naslonjenih na tanko drvo.

Starija žena se krsti pre nego što polako klekne i stavi jedan cvet.

Iznad nje je plišani meda pričvršćen za ogradu fudbalskog terena, kraj praznog gola.

Tokom popodneva ispred škole se okupila velika masa ljudi.

Većina su đaci iz drugih krajeva Beograda koji su došli ovde da odaju poštu.

Pogledajte video:Dan kada je glavni grad Srbije zanemeo

Među onima koji su došli je majka dvoje dece Sanja Bastić sa nastavnicima iz njene dečje škole.

Počinje da plače dok objašnjava kako je njen desetogodišnji sin sinoć pitao njenog muža šta bi se dogodilo da im se sledeći put dogodi pucnjava.

„Moj sin je pitao: 'Kako bi se osećao da moraš da čekaš ispred škole, a ja ne izađem?'".

„Deca su ponekad pametnija od nas i primećuju stvari koje mi ne primećujemo", kaže ona.

Sanja veruje da njena zemlja mora da izgleda šire od postupaka samo jednog tinejdžera.

„Nije dete krivo. Mi smo krivi. Ovo je kombinacija stvari koje se ovde dešavaju. Mi smo sjajna zemlja sa dobrim ljudima i gostoljubivi smo, ali imamo probleme koje moramo rigorozno da rešimo."

Nasilje i na internetu i u stvarnom životu mora hitno da bude rešeno, dodaje ona.

„Bojim se da bi ovo mogao biti početak. Samo to treba da zaustavimo. Sada smo shvatili da u našoj zemlji tako nešto može da se desi i moramo da brinemo o našoj deci".

Gužva je i ispred Instituta za transfuziju krvi, na manje od kilometar od škole.

Ljudi se gotovo tiskaju da daju krv, što je potpuno drugačija slika nego inače kada ova ustanova stalno apeluje da se prikuplja dragocena tečnost.

Tišina

Umesto u školskim klupama, beogradski đaci već oko devet časova ujutru počeli su da se smenjuju pred ulazom u Ribnikar.

Veliki broj njih bio je u crnom, sa nastavnicima i profesorima u blizini.

Došli su zajedno i u grupama, tiho, uz pratnju škljocanja fotoreportera, pale sveće.

„Mi smo iz Ribnikara", kaže kratko jedna devojka.

Koji tren kasnije stigla je i nešto starija ekipa iz obližnje Treće gimnazije, a potom i Srednje tehničke PTT škole.

Među predmetima koji su ostavljeni ispred škole su i baletanke, kao i crtež Dragana Vlahovića, čuvara škole koji je ubijen u napadu.

A pored velikog broja plišanih igrački je i lopta.

Pored učenika, tu i je i veliki broj građana koji su mahom na putu do posla svratili da odaju počast stradalima.

Stoje u tišini i brišu suze sa obraza.

„Mnogo sam tužna, još nisam svesna šta se zapravo dogodilo", navela je jedna žena kroz suze, ne želeći da se predstavi.

„Reči su suvišne", dodala je druga.

„Najmanje što sam mogao da učinim u ovom trenutku je da dam krv"

Gužva je i u Institut za transfuziju, gde ljudi masovno daju krv za povređene đake.

Tokom jučerašnjeg dana je prikupljeno 689 jedinica krvi, navode iz instituta.

„To je zaista rekordan broj, bila je velika gužva i juče, a i danas je, pre sedam jutros ljudi su se okupili i čekali da daju krv",

„Proširili smo kapacitete, radimo u tri sale", kaže Mirjana Knežević, portparolka Instituta za transfuziju krvi, za BBC na srpskom.

U redu za davanje krvi ima i starijih i mlađih ljudi, pa i nekoliko policajca.

Među njima je i 57- godišnji Leonid Kampe iz Beograda, koji kaže da je „strašno i grozno to što se dogodilo".

„Mnogo sam osetljiv na decu, najmanje što sam mogao da učinim u ovom trenutku je da dam krv", rekao je Kampe.

Uz poruku da „svi treba da se ujedinimo u ovakvom trenutku" na stolicu za davanje krvi seo je i Miloš Nikolić, dvadesetogodišnji student fakulteta za sport.

„Mnogo mi je žao ove dece i zato sam odlučio da dam krv", kaže Nikolić.

Cveće i na Cvetnom trgu

Veliki skup u čast stradale dece održan je i u sredu uveče ispred škole i na obližnjem Cvetnom trgu, nedaleko od mesta gde je izvršen zločin.

Prolaznici su se i ovog jutra tamo zaustavljali na tren.

U tišini, često odmahujući glavom u znak neverice, stajali su nad plišanim igračkama i ostavljenim cvećem.

I tu je fotografija Dragana Vlahovića, školskog čuvara koji je izgubio život.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.04.2023)