Сергеј Трифуновић: Мењамо распале чарапе, а никако да оперемо ноге

Планиран је као разговор о Сергејевом односу према свету, догађајима који су толико добри да га вину у небеса, а и према догађајима који су га болели. О томе и јесте и није, јер је сниман мање од сат времена након што се догодила пуцњава у основној школи „Владислав Рибникар“. Испао је као и разговор пријатеља о животу, и суочавање са догађајем који још увек, у том тренутку, не прихватамо до краја и тек почиње да нам долази до срца, и псовање, и тражење