Varlam Šalamov: Slobodan dan

Na šumskom proplanku čovek se molio bogu. Platnena ušanka ležala je sklupčana kraj njegovih nogu. Inje se već bilo nahvatalo po njegovoj ošišanoj glavi. Imao je čudnovat izraz lica, isti onakav kakav se sreće na licima ljudi koji se sećaju detinjstva, ili nečeg isto tako dragog. Krstio se širokim i brzim pokretima: trima skupljenim prstima kao da je nadole povlačio sopstvenu glavu. Nisam ga odmah prepoznao — tako je mnogo novog bilo ucrtama njegovog lica. Bio je to