Текст је допуњен 1. септембра 2023.

Уобичајеним загрљајима, фотографисању, радости ученика и стрепњи родитеља пре него што деца закораче кроз школску капију 1. септембра, сада присуствују и полицајци.

Плаве униформе међу гомилом шарених дечјих ранчева од данас могу да се виде у свакој школи у Србији, кажу из Министарства унутрашњих послова (МУП).

Полицајци су задужени да се брину о безбедности више од 760.000 основаца и средњошколаца, пре, током и после завршетка наставе.

Одлука о распоређивању дежурних полицајаца донета је одмах после после масовних убистава у основној школи у центру Београда и у селима код Младеновца, приградској београдској општини, почетком маја.

„Популистичка мера, јефтино решење да се намири народ, а заправо треба размислити како да промовишемо и негујемо пристојно друштво, у свим сферама живота, да порадимо на дигиталном описмењавању, да одрасли науче да контролишу и ограниче приступ интернету деци.

„Уместо тих полицајаца, волео бих да у свакој школи распореде по још неколико наставника, да смањимо број ђака са више од 30 деце у одељењу на највише 20, како би учитељи могли боље да им се посвете&qуот;, каже Дејан Христов, родитељ двоје деце из Ниша, за ББЦ на српском.

Ану Вељовић, мајку двоје деце из Београда, пак, додатни број људи у плавим униформама у школском дворишту умирује.

„Осећам се безбедније, а мислим да ће се и деца осећати заштићеније&qуот;, каже ова мајка за ББЦ на српском.

• Кад и како се вратити у школу после пуцњаве: „Нема магичног штапића, разговарајте с децом“
• Како разговарати са децом после трагедије у школи
• Трагедија у Београду из угла Американца: „Идеш и надаш се да сутра неће бити пуцњаве&qуот;

Из Министарства унутрашњих послова наводе да ће школски полицајци „присуством превентивно деловати, уливати сигурност и ученицима и родитељима да су ту представници државе који ће да их заштите&qуот;.

Сваки полицајац биће у обавези да оствари контакт са дежурним наставником, рекао је Жељко Бркић, државни секретар МУП-а.

„Полицајци ће на тај начин знати на шта треба да обрате пажњу у самој школи, за време великог одмора, али и после завршетка наставе&qуот;, навео је.

Додаје да МУП има довољан број полицајаца за обезбеђивање школа на целој територији Србије, којих има 1.844.

Каже и да је 5.800 полицијских службеника и 200 официра полиције обучено како би на најбољи начин разговарали са децом и запосленима у школи, као и да би препознали безбедносне ризике који се могу појавити и на њих одреаговали на адекватан начин.

Које су надлежности школског полицајца?

Пре две деценије започет је први пројекат под називом „Школски полицајац&qуот;, који су покренули Министарство просвете и спорта (МПС) и Министарство унутрашњих послова.

Од упознавања с проблематиком школе у којој се ангажује, ученицима, родитељима, наставним особљем, непосредног присуства у школи, њеној непосредној околини у време доласка ученика, почетка, трајања наставе, с посебним акцентом на време великог одмора, смена до уочавања и откривања кривичних дела, прекршаја и других облика асоцијалног понашања у школи и њеној непосредној близини, набрајају надлежности Даница Спасић и Далибор Кекић у раду „Безбедност у школама и ангажовање школских полицајаца&qуот;.

Истраживање „Улога школских полицајаца у спречавању и сузбијању насиља у школама&qуот; на које се аутори позивају, рађено пре једне деценије, показало је да је 95 одсто испитаника још тада сматрало да је у њиховој школи потребан школски полицајац и да га треба ангажовати у свим школама у Србији без обзира на безбедносну проблематику.

Многобројна америчка истраживања, где су трагедије попут ових честе, показују да се ангажовањем школских полицајаца смањила стопа насилног понашања, а да су просветне установе постале безбедније место.

После пуцњаве у Паркленду 2018, у савезној држави Флорида када је убијено 17 ученика, ова држава је донела закон по ком свака школа мора да има наоружаног чувара.

И Сретен Југовић, професор Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, сматра да ће присуство школских полицајаца допринети спречавању и сузбијању насиља и малолетничког криминала у школама.

„Тај полицајац би требало да буде 'другар' деци, њихов заштитник од насилника, да 'занатски' прикупља информације о њиховом понашању, да их штити, њихове животе, телесни и психички интегритет и друга права и слободе, буде им на услузи за време одмора, као и да штити простор око школе.

„Да делује 'полицијски' а не као дуплирано физичко обезбеђење, које већ постоји у школама&qуот;, наводи он у писаном одговору за ББЦ на српском.

Да ли је приватно обезбеђење замена за школског полицајца?

Законом о основама система образовања и васпитања, Савет родитеља одлучује да ли ће школа имати приватно обезбеђење или не.

Раднике приватног обезбеђења не плаћа школа, већ родитељи ђака и то на добровољној основи.

Обезбеђења има и у нишкој школи коју похађа дете Дејана Христова, али његова супруга и он ове услуге не плаћају.

Јована Луковић из Београда је неко време одвајала новац за школско обезбеђење, али после непријатног искуства одлучила је да престане.

„Ми смо издвајали око 1.000 динара по полугодишту, али више не, јер по закону не морамо.

„Дете су ми ударили, а они нису ништа урадили, послали га кући. Па какво је то обезбеђење?!&qуот;, прича ова мајка троје деце.

Сматра да се проблем насиља у школама неће решити ни већим бројем школских полицајаца, већ разговором и преданим радом са децом како у породици, тако и у школи.

Јасмина Пухача из МУП-а је рекла да школски полицајац треба да се нађе како ученицима тако и родитељима.

„У случају туче ученика, полицајац има обавезу да реагује, односно да прекине тучу и раздвоји их.

„Он треба благовремено да реагује и о свему обавести педагошку службу и надлежну полицијску станицу која ће даље предузети све обавезе, али и да обавести Центар за социјални рад&qуот;, додала је она за РТС.

• „У зачараном кругу”: Како се школе боре против вршњачког насиља у Србији
• Може ли још једно владино тело да спречи вршњачко насиље у Србији
• Врлине и вредности као животни компас: Шта су слободне наставне активности у школама
• „Туга, немоћ, страх, огорченост и љутња&qуот;: Трагедија у Београду, виђена очима професора

Шта о томе мисле родитељи?

Присуство полицајаца у школи пружа неки почетни привид безбедности, али то не би требало да буде једина интервенција којом се враћа осећај сигурности, указује Тамара Кликовац, ванредна професорка Филозофског факултета у Београду на одсеку за психологију.

Заједно са колегама, она је после трагедије у школи „Владислав Рибникар&qуот; разговарала са родитељима и децом.

„Много је ту несигурности и неповерења, али су на питање да ли им значи што ће на једном и другом улазу бити полицајца, одговарали потврдно.

„Наравно, ти полицајци морају да буду додатно обучени, не само да стоје, већ и да нешто ураде, кажу и провере, да успоставе контакт са децом, да се насмеше&qуот;, говори Кликовац за ББЦ на српском.

Радиша Радовановић, отац двоје деце из Косјерића на западу Србије, један је од оних родитеља ког најаве о присуству школског полицајца не чине сигурнијим.

„Није их било у моје време, а ово ме не умирује нипошто&qуот;, каже он кратко и љутито у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Ана Вељовић, данас мајка двоје деце из Београда, у школу је одлазила у пратњи старијег брата и, како каже, није било потребе да је одрасли прате, а родитељи су долазили у школу само када је родитељски састанак.

„Спорадични случајеви туча у школама нису били довољан аларм да се реагује, били су само вест за један дан, а већ другог би сви настављали даље.

„Све ово нас је сада узнемирило&qуот;, истиче.

Деца су данас, каже ова мајка, усмерена на неке друге ствари, а и технологија им одвлачи пажњу од школе.

„Е ту настаје наша непрестана борба са данашњим временом и технологијом&qуот;, додаје огорчено.

Иако су се у појединим школама и пре ових немилих догађаја сретали људи у плавим униформама, деца су после убиства у Београду имали прегршт питања за њих, много више него раније.

„Поред дечје знатижеље и питања како се постаје или да ли је тешко бити полицајац, деца питају и зашто је дечак убио другове.

„Полицајци су затечени тим питањем, а приметно је да су деца много тиша него обично&qуот;, изјавио је Жељко Бркић, државни секретар МУП-а.

• Трагедија у Београду: „Све треба да стане&qуот;
• Психолошкиња из Велике Британије: „Када прође траума, остаје дугачак процес туговања“
• Предаја нерегистрованог оружја, у два дана донето више од 3.500 комада у полицијске станице

Да ли школе у региону чувају полицајци?

Управа полиције Црне Горе покренула је 2005. године пилот пројекат „Школски полицајци&qуот; који је трајао три године.

За безбедност школа је тада било задужено 150 полицајаца, који су углавном радили у основним и средњим школама у урбаним срединама, подаци су Министарства просвете.

У овом тренутку нема ни кадровских ни материјално-технички капацитета за довољан број школских полицајаца имајући у виду велики број основних и средњих школа у овој држави, навели су из Управе полиције крајем априла 2023.

После трагедије у Београду, Словенија и Босна и Херцеговина су најавиле да ће повећати број полицајаца испред школа као вид превентивне мере.

Хрватски министар науке и образовања Радован Фукс најавио је оснивање радне групе које ће анализирати безбедност и заштиту школа у држави.

'Запустили смо образовни систем'

Тамара Кликовац сматра да смо као друштво последњих 20 година „дубоко запоставили рад, како образовни тако и васпитни&qуот;.

„Запустили смо образовни систем, пропустили смо да децу научимо неким основним стварима, наставнике смо деградирали.

„Немамо више радионица о емпатији, о емотивној интелигенцији, нисмо их научили како да решавају сукобе, јер у реду је да има конфликата, али треба да их научимо како се они превазилазе&qуот;, објашњава она.

После кратке паузе додаје: „Замислите докле смо дошли ако нам школе чувају полицајци.&qуот;

Професор Југовић верује да треба радити и на оснаживању институција, понајвише породице, школе, али и локалних самоуправа, удружења, полиције.

„Највише се очекује од државе јер једино држава применом различитих мера, махом управних, али и нормативних и судских, може да се са насиљем.

„Треба оснаживати превенцију, мере физичко-техничке заштите и резултати неће изостати&qуот;, додаје.

Дејан Христов из Ниша сматра да сви морају да изађу из зоне комфора како би се помогло и наставницима, јер ће се тако помоћи и деци.

„Наставници су остављени на ветрометини, сами и напуштени од система, боре се за децу како знају и умеју.

„Криминалци, лажни идоли нам шетају по школама и рукују се с децом, родитељи паметују, лактају се и гурају децу напред по сваку цену, док малолетници по ћошковима смишљају колико лајкова ће добити за нову објаву и како још боље да злоупотребе сопствена права, а наставник за то време, мали и понижен и остављен од свих нас, гледа у под и ћути, срећан ако га не туже, ако га не бију&qуот;, закључује он.

Погледајте како је изгледала шетња у тишини после трагедија у Београду и околини Младеновца

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.01.2023)