Мићовић: Прикључење Србије на нафтовод Дружба у Мађарској питање сигурности, а не исплативости

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је данас да се код изградње нафтовода од Мађарске до Новог Сада и прикључења на руски нафтовод Дружба не поставља питање исплативости, већ повећања сигурности снабдевања земље тим енергентом.

У Србију се сада, како је рекао, нафта допрема искључиво Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ), од Крка до панчевачке рафинерије.

"Када је у питању повећање сигурности снабдевања, економска исплативост није у првом плану, сада зависимо од једне луке, једне цеви и увек може нешто да се догоди. За државу је превелик ризик само са једном опцијом", рекао је Мићовић за агенцију Бета на питање колико се исплати градња нафтовода од Мађарске до Новог Сада, како би Србија диверсификовала правце снабдевања и повећала сигурност снабдевања тим енергентом.

Србија је, крајем прошле године, након увођења санкција ЕУ и забране увоза руске нафте ЈАНАФ-ом, почела припреме за градњу нафтовода из Мађарске, од места Алђе до Новог Сада који би био прикључен на руски нафтовод Дружба у тој земљи.

Пројекат би, после најављеног потписивања споразума, требало да реализују српскадржавна компанија Транснафта и мађарска Мол. Нафтовод би био дуг 128 километара, а изградња би у Србији коштала око 100 милиона евра.

Мићовић је рекао да се питање исплативости не поставља када нема друге опције и када је немогуће исказати у новцу колико нешто кошта, када га нема.

За време санкција бивша Југославија се, како је рекао, у једном периоду снабдевала нафтом баржама Дунавом, што је неодржива опција, чаки као привремено решење.

Уколико би, према његовим речима, траса од Панчева била продужена до Медитерана, који је окружен балканским земљама и Мађарска би могла да се снабдева и из тог правца.

На питање да ли ће прикључење на руски нафтовод компликовати односе Србије и ЕУ, Мићовић је рекао да се Дружбом нафта транспортовала целој Европи, а да то што се дешава у последње две године не мора да значи да ће тако бити дугорочно.

Дружбом је, како је рекао и последњих годину дана транспортована не само руска нафта већ и нафта из Казахстана, на шта та држава има право.

"Нема ту пуно избора, доминантно се у том нафтоводу налази нафта руског порекла, а од даљих политичких дешавања зависи да ли ће та нафта моћи да заврши у земљама ЕУ и трећим земљама. Сада нафту из Дружбе узима само неколико земаља ЕУ јер је Европа забранила коришћење и транспорт нафте руског порекла, а компаније из ЕУ могу да учествују у транспорту морским путем за треће земље само ако је њена цена ограничена до 60 долара по барелу, како је предвиђено санкцијама према Русији", рекао је Мићовић.

Додао је да је транспорт немогућ ако је цена преко тог санкцијског лимита.

Мићовић је рекао да, што се тиче европских земаља Словачка, Мађарска и Бугарска имају право да прерађују нафту руског порекла, а Словачка и Мађарска се и налазе на том нафтоводу.

То право, како је рекао, имају и остале земље које се налазе на нафтоводу, Немачка, Пољска и Чешка, али су се оне добровољно одрекле тог права и не увозе је. Напарављен је, како је оценио, тако сложен механизам санкција да је потпуна контрола порекла нафте немогућа, а санкције компликују живот и онима који их уводе и онима ка којима су усмерене.

На питање постоји ли опасност од физичког спречавања протока нафте Дружбом, Мићовић је рекао да тим нафтоводом управљају Русија и Украјина и да је током рата у Украјини, осим малог техничког проблема, нафтовод радио док се нафта из Русије увозила у европске земље.

"Ипак, није искључена опасност да се проток нафтоводом физички спречи, може да се деси да га неко дигне у ваздух као Северни ток", рекао је Мићовић.

Истакао је да је Србија увозно зависна земља од нафте из других земаља,од укупне потрошње деривата нафте 80 одсто се добија прерадом увезене нафте или директним увозом деривата.

"Санкције ЕУ према Србији су биле само претња да када ступе на снагу хрватски ЈАНАФ неће моћи да пружа услугу компанији у већинском руском власништву, НИС-у, али су ти проблеми превазиђени. НИС је једино морао, као и све остале компаније из ЕУ, да део увезене нафте која је руског порекла замени нафтом другог порекла. Та компанија није ни увозила искључиво руску нафту, већ само делом", рекао је Мићовић.

(Бета, 12.05.2023)