Минут ћутања, гласнији од године
Недељник 10.05.2023 | Хана Пишчевић
О чему писати кад је наизглед све бесмислено, кад је толико мрачно да светло на крају тунела као да је ништа друго до фатаморгана? Ових дана тешко шта може да пробије кроз ролетну, сунце понајмање.
Тек кад се овако нешто деси, сетим се колико смо сви увезани, кад невидљиве нити постану бодљикава жица која стеже, гуши и цепа кожу. Размишљам да се коначно преселим у шуму, да се одласком из града пробијем кроз мрак. Да своју будућу децу учим да разликују печурке, да време мере спрам сунца, да се оријентишу помоћу маховине. Да не знају или да их макар не буде брига за лајкове, прегледе, коментаре. Место где ће бити присутни. И то није бежање већ трчање у
