Rade Drainac: Jesen

Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom: Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu, Predajem srce zrelome suncokretu Što u tamnoj noći gubi svoju senu. Sa moje stanice skoro će da krene voz; Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda, Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša. Uhoda i luda: Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči Pod zemljom i travom. Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove: – Pevam kao što