Moldavija: Hiljade ljudi na proevropskom mitingu EU u Kišinjevu
Predsednica Moldavije Maja Sandu bori se za status članice EU, zbog straha od državnog udara koji podržava Rusija.
U glavnom gradu Moldavije Kišinjevu održan je veliki pro-EU skup, koji je organizovala predsednica zemlje Maja Sandu.
Procenjuje se da je 75.000 ljudi podržalo nastojanje Moldavije da se pridruži Evropskoj uniji.
Njena prozapadna vlada optužila je Rusiju da podstiče tenzije podržavajući moldavsku prorusku opozicionu stranku Sor.
Moskva negira da se mešala u unutrašnja pitanja zemlje.
- „Želimo da budemo deo Rusije", poruka demonstranata u Moldaviji
- Predsednica Moldavije: „Rusija sprema državni udar, deo plana su i državljani Srbije i Crne Gore"
- Menja li glasanje o Kosovu odnos Srbije prema bivšim sovjetskim republikama
Sandu je rekla demonstrantima da njena zemlja više ne želi da bude van granica.
„Ne želimo više da budemo na periferiji Evrope", rekla je ona, obećavajući da će Moldavija postati članica Evropske unije do 2030. godine.
Moldavija takođe „ne želi da je Kremlj ucenjuje", rekla je na mitingu, na kome su ljudi mahali zastavama EU i skandirali proevropske slogane.
Sandu je u februaru optužila Rusiju da planira da iskoristi strane „sabotere" za rušenje njene vlade, rekavši da će zavera podrazumevati „proteste takozvane opozicije", čiji je cilj „rušenje ustavnog poretka".
Rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe, označivši ih „potpuno neosnovanim i nepotkrepljenim".
Moldavija, bivša sovjetska republika koja ima oko 2,6 miliona stanovnika, prošle godine je podnela zahtev za pridruživanje EU, a u junu 2022. postala je zemlja kandidat, zajedno sa Ukrajinom.
Ruska invazija na Ukrajinu ubrzala je pokušaje obe zemlje da se pridruže bloku od 27 zemalja, ne samo zbog zaštite koju nudi od bilo kakve ruske pretnje.
Moldavija je teško pogođena ratom, pri čemu se navodi da su ruski projektili u više navrata prešli u moldavski vazdušni prostor na putu za Ukrajinu.
Zemlja, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, takođe zavisi od ruskog gasa, što je Moskva iskoristila prošle godine prepolovivši snabdevanje Moldaviji.
Ovaj potez povećao je cene gasa i struje, što je izazvalo proteste i doprinelo ostavci bivše premijerke Moldavije Natalije Gavrilite ranije ove godine.
Na mitingu u nedelju, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola obratila se okupljenima, pohvalivši ih što su prkosili ruskim pretnjama.
Ona je za BBC rekla da će EU dočekati Moldaviju „otvorenih ruku i otvorenih srca" i da „Evropa sa Moldavijom može biti jača".
Dodala je da moldavska vlada „polako sprovodi reforme" koje EU želi da se sprovedu pre nego što počnu pregovori o pristupanju - poput izmene pravosudnog sistema i posvećenost „borbi protiv korupcije na svim nivoima".
„Veoma smo impresionirani dosadašnjim napretkom", rekla je Metsola.
Analiza istraživačkog centra Pav pokazuje da su sadašnje članice EU dobile status kandidata u proseku 3,5 godine nakon podnošenja zahteva.
Prijave Ukrajine i Moldavije su odobrene mnogo brže od toga, za manje od četiri meseca, ali bi ipak moglo da prođe neko vreme da dobiju status punopravnog člana.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.22.2023)
Tragedije u Beogradu, godinu dana kasnije: Ni zagrljaja, ni odgovornosti, ni promena u društvu
„Buđenje“: Obeležavanje godišnjice masovnog ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu
Sloboda medija: „Čuvam leđa“ - porastao broj BBC novinara koji žive u izgnanstvu
