Žoze Saramago: U edenskom vrtu zavlada mrtva tišina

Kada je gospod, takođe poznat kao bog, shvatio da adam i eva, naizgled po svemu savršeni, ne ispuštaju iz usta nijednu reč pa čak ni najprostiji zvuk, zacelo se morao naljutiti na samog sebe, kad već nije bilo nikog drugog u edenskom vrtu na koga bi mogao da svali krivicu za tu ogromnu grešku, dok su sve druge životinje, nastale sve, kao i dvoje ljudi, iz božanskog neka bude, već uživale u sopstvenom glasu, jedne mukanjem i rikanjem, druge groktanjem, cvrkutanjem,