Марковић: Понуда мађарске електропривреде ЕПС-у није прихватљива из више разлога

Стручњак Дилојт Србија (Делоитте) за енергетику Жељко Марковић рекао је данас да мисли да понуда мађарске електропривреде МВМ, коју је ЕПС добио и одбио, о формирању заједничког предузећа (јоинт-вентуре) није прихватљива.

"На основу информација које су пренели медији и друштвене мреже, мислим да понуда мађарске електропривреде МВМ коју је руководство Електропривреде Србије (ЕПС) одбило на први поглед није прихватљива из више разлога", рекао је Марковић за Бету.

Потпредседник Странке слободе и правде (ССП) Душан Никезић саопштио је јуче да је приватизација ЕПС почела "тајним" послом којим се 11 српских хидроелектрана преноси у заједничку фирму са мађарском 'МВМ Гроуп'".

Након тога министарство рударства и енергетике је саопштило је да "свако ко говори о отуђењу имовине ЕПС-а у јавности шири неистине и панику јер је, променом Статута и правне форме ЕПС постао затворено акционарско друштво и у стопостотном је власништву државе".

Марковић је рекао да је реч о понуди о формирању заједничког предузећа са по 50 одсто власништва ЕПС-а и МВМ-а, при чему би ЕПС издвојио око 360 мегавата (МВ) својих капацитета у хидроелектранама (Овчар Бања, Међувршје, Кокин Брод, Увац, Потпећ, Пирот, Власинске ХЕ), као и земљиште за изградњу нових електрана из ОИЕ, док би мађарски партнер учествовао са 600 милиона евра улагања.

То, како је рекао, практично значи да је МВМ ова основна средства ЕПС-а, као и земљиште за будуће пројекте проценио на 600 милиона евра.

Заједничко предузеће би се, према његовим речима, у почетку финансирало од продаје електричне енергије која се производи у хидроелектранама које улазе у тај састав.

"Како сам чуо у разговорима са људима из струке, тако и из саопштења министарства, руководство ЕПС-а је одбило такав предлог и о томе информисало Надзорни одбор. Као стручњак, нисам против тога да ЕПС формира заједничке нове фирме са електропривредама из региона, то свакако може бити добро и за ЕПС и за те партнере, али је битан начин, како се то чини", рекао је Марковић.

Додао је да, ако се улаже новац, обе стране би требало да уложе новац, а ако се улажу основна средства, то би требало да улажу обе стране.

"Зашто МВМ не би уложио неке своје електране у такво заједничко предузеће? Стога мислим да ова, конкретна понуда, и на први поглед није прихватљива и то из више разлога. Моје прво питање је како је извршена процена ових хидроелектрана", рекао је Марковић.

По међународним стандардима, процена се, како је рекао, увек искључиво ради за одређену намену, јер од тога зависи и метода која се користи у процени.

Он је, илуструјући начин процене, навео да те хидроелектране могу производити у просеку, што зависи од хидрологије, од 1,2 до 1,4 милиона МВх електричне енергије годишње, што у складу са тренутним ценама електричне енергије на тржишту вреди око 140 до 170 милиона евра.

"Гледано са те стране, на њихов потенцијал да донесу принос, односно профит, упитно је да ли је вредност тих електрана само 600 милиона евра, или већа. Ја бих рекао да је већа, али је свакако потребно урадити детаљнију анализу", рекао је Марковић.

Друго питање је, према његовим речима, како би се то издвајање рефлектовало на остатак ЕПС-а?

Марковић је рекао да се вредност издвојених електрана не огледа само у њиховом потенцијалу да направе профит, већ и у њиховом доприносу на рад остатка производног портфеља ЕПС-а, па би њихово издвајање смањило и употребну вредност осталих електрана ЕПС-а.

На крају, како је рекао, где је у тих 600 милиона и вредност земљишта, које би ЕПС уложио за изградњу нових капацитета?

Упитно је, према његовим речима и да ли МВМ има стручна знања и искуства (кнов хов) по питању хидроелектрана, пошто се и око тога шпекулисало у јавности.

"Пуно стручних питања се намеће у разматрању такве понуде, па сматрам и очекиваним и разумним то што је руководство ЕПС-а овакву понуду одбило", рекао је Марковић.

Подсетио је да је ЕПС основао заједничко предузеће са Електропривредом Републике Српске за изградњу хидроелектрана из система "Горња Дрина" и оценио да би то могао бити пример добре заједничке сарадње електропривреда у региону.

Он је рекао да ЕПС треба да формира заједничка предузећа, али тамо где има основа и где су партнери равноправни, што се у мађарској понуди, судећи према доступним информацијама, не види.

Овај текст је лични став саговорника а не компаније Дилојт Србија (Делоитте). 

(Бета, 22.05.2023)