Čarls Simić: Crvena pomorandža

Tako je mračno da je moguće da je kraj sveta na pomolu. Čini mi se da će padati kiša. Ptice u parku ćute. Ništa nije onako kako izgleda. Ni mi. U našoj ulici raste ogromno drvo, Svi bismo mogli da se skrijemo u njegovom lišću. Odeća nam ne bi bila potrebna. Osećam se matorom kao bubašvaba, rekla si. U mislima, putnik sam na brodu punom duhova. Sada više ni uzdah ne dolazi spolja. Ako nam je neko ostavio na pragu dete, Zaspalo je. Sve se klati na ivici svega Sa