Анализа показује да политика лимитирања цене руске нафте слабо функционише

Приходи Русије од извоза нафте у априлу су поново порасли, што је разоткрило све слабости у спровођењу политике лимитирања цене руске нафте коју је Запад увео да би Москви одузео финансијске потенцијале за рат у Украјини, показала је анализа Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА).

У анализи, стручњаци ЦРЕА чије је седиште у Хелсинкију, у Фиинској, наводе да су руски приходи од извоза нафте у периоду од марта до априла достигли највиши ниво од новембра прошле године, иако су лидери групе индустријски најразвијенијих демократија Г7 на самиту у Хирошими закључили да "плафон цене нафте" функционише.

Одлуку о горњој граници цене руске нафте, која би важила и за треће земље, донели су лдери Г7 и Европске уније, и она је била део осмог пакета санкција ЕУ, а ступила је на снагу од децембра.

Према оцени ЦРЕА, политика лимитирања цене руске нафте је у почетку добро функционисала, али је постепено слабила зато што они који су је увели нису пратили кретање цена нафте, или су је сами кршили.

ЕУ, према речима једног од аутора анализе, није испунила оно на шта се обавезала, а то је да свака два месеца преиспита лимит цене руске нафте и обезбеди да он буде испод просечне тржишне цене.

Уз то, танкери у власништву европских земаља или под њиховим заставама наставили су да превозе руску сирову нафту, што је, према оцени аналитичара, јасан знак да имплементација одлуке не функционише.

У анализи се наводи да су власти у Кремљу пажљиво пратиле кретање цене руске сирове нафте, што је показатељ колико јој је тај извоз важан, као и да је Русија мењала своја пореска правила како би умањила штету од лимита цене.

Уколико коалиција која је увела лимит не предузме мере да смањи тај "плафон цене" и не "запуши недоречености у спровођењу" своје политике, промене у руском пореском систему ће цене њене сирове нафте приближити цени на међународномм тржишту и довести до даљег опоравка руских извозних прихода, оцењује се у анализи.

Од како је уведена забрана увоза руске нафте у ЕУ, а затим уведен и лимит цене који важи и за треће земље, Русија је према неким проценама од извоза нафте из поморских бушотина зарадила 58 милијарди евра. Највећи део је транспортован танкерима у власништву, или осигураним у европским државама.

ЦРЕА процењује да би руски приходи од извоза нафте могли да се смање за додатне 22 милиијарде долара када би се садашњи лимит спустио на 30 долара по барелу, и у складу са тим ажурирали и лимити цена за нафтне деривате.

ЦРЕА производну цену барела руске нафте процењује на око 15. долара.

Кључне препоруке анализе су и да забрани танкерима који крше лимит да упловљавају у луке чланица ЕУ и Г7, као и да се обезбеди да плаћања буду преко овлашћених актера и уз оверене уговоре, како би се спречиле преваре.

Већ приликом увођења горње границе за цену руске нафте, званичници ЕУ и Г7 су нагласили да је реч о компликованом механизму који може да функционише само ако се правила буду држале и важне услужне делатности, попут осигурања и транспорта нафте.

Ограничавању цене су се најдуже опирале Мађарска, Кипар и Грчка, а последње две зато што имају велике флоте нафтних танкера.

(Бета, 25.05.2023)