Kiša i tirani

Vidim kako pada kiša U lokvama čijim blista Naša ozbiljna planeta, Kiša koja pada čista Ko u vremenu Homera I u vremenu Vijona Po detetu i po majci I po leđima ovaca, Kiša koja ponavlja se Ali ne može da smekša Okorelost tvrdih glava Ni tiranska tvrda srca, Niti da ih udostoji Jednog pravednog divljenja, To je jedna sitna kiša Koja pada po Evropi Koja stavlja sve što živi U jedan te isti omot, Premda tu je pešadija Koja puni svoje puške, Premda cela štampa tu je I