Jasna Kinđić: Ptica je Pogrebnik

Jednom sam progutala pesmu o senci i ptici, dok sam sanjala kako mi stakleni stub raste u grudima nekad sam oko vrata nosila obešenu, krezavu smrt bez prestanka mi je pevušila napev iz mog grla. Ptica vešto guta vatru Čeka da joj novo jutro spere s lica prljave snove krezavog Frizera Publika treperi pod čkiljavim okom Stvarnosti. Vrelina s asfalta Ptica zna da su dremljivi prozori već dugo zatvoreni S njihovih potamnelih okana odavno čita azbuku kucanja krila,