Владислав Петковић Дис: Оргије

Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет. Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал’ свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Згрљај, за навек скрштене руке И живот наг. У самоћи нам станује, к’о у ћутање, Велики страх; Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пупољцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо мртвиам