Рођени да избегавају сенке

Барем повремено књижевност (она наративна) мора да се врати једном од својих упоришних идејних стубова – мотиву побуне и, даље, смислености и прекопотребности истог, остављајући притом за собом вазда привлачне а често непоправљиво варљиве покушаје да се што је прецизније и темељније оваплоти некако увек склиска стварност, па још неретко и у постмодерној и најчешће деконструкционистичкој “обланди”. На тој тачки би могла да буде мапирана прича о посебности