О чињеницама сувим као пишкота

Постоји она опклада коју није могуће добити: Ко се клади на вечност – губи. Ко се клади на садашњост – губи. Приклони ли се укусу времена, песник траје колико и тај укус, колико и то време. Покуша ли своје време да заобиђе или прескочи, да исиса из језика укусе времена у којем живи, остаје неделотворан, неплодан, апстрактан и свеједно умире с проласком моде. Уз то, проблем је што вечност и садашњост нису величине које стоје у равнотежи. Ако за филозофију важи да