Црну Гору очекују тешки преговори о новој влади

Недељне изборе је обележила "историјски" ниска излазност бирача. Право гласа искористило је 56 одсто грађана, што је за око 20 процената мање у односу на претходне парламентарне изборе из 2020. године.

Покрет који је предводио некадашњи министар финансија и председник те партије Милојко Спајић освојио је 25,6 процената гласова, парламентарни статус и 24 од 81 мандата, показују прелиминарне пројекције резултата избора Центра за мониторинг (ЦеМи) на основу 99 одсто обрађених гласова.

Та партија је у позицији да саставља нову црногорску владу за коју ће морати да тражи коалиционе партнере, а у игри је више могућности.

Иза ПЕС-а, по резултатима, следи коалиција окупљена око Демократске партије социјалиста (ДПС) која је после серије изборних пораза у претходним годинама остала значајан политички фактор са освојених 23,3 одсто гласова и 21 мандатом.

Трећа по поверењу грађана је коалиција "Заједно за будућност Црне Горе", састављена од две странке некадашњег Демократског фронта (ДФ), а коју је преводио лидер Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић. Тај савез је освојио 14,7 процената подршке и 13 места у Скупштини.

Савезу Демократа некадашњег председника Скупштине Алексе Бечића и Грађанског покрета УРА, премијера у техничком мандату, Дритана Абзовића, припало је 12,5 одсто гласова и 11 мандата.

Победником ванредних парламентарних избора сматра се Бошњачка партија (БС) која је дуплирала број мандата и освојила 6 посланичких места. У парламенту су две албанске коалиције са 3 мандата и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) са једним мандатом.

Према подацима Центра за мониторинг цензус је прешла коалиција Социјалистичке народне партије (СНП) и Демоса, која је освојила два мандата и која би могла бити у једној од комбинација за формирање нове владе. Према пројекцијама Центра за демократску транзицију (ЦДТ) та коалиција окупљена око одлазећег потпредседника владе Владимира Јоковића, међутим није ушла у парламент, па ће дилему различитих пројекција две невладине организација разрешити Државна изборна комисија (ДИК) која би данас требало да објави прелиминарне резултате избора.

Следе тешки преговори о формирању нове владе, а велика политичка одговорност је на Покрету Европа сад чији је лидер Милојко Спајић синоћ искључио могућност преговора са Демократском партијом социјалиста (ДПС) и Грађанским покретом УРА Дритана Абазовића, те био резервисан о потенцијалним преговорима са коалицијом некадашњег Демократског фронта (ДФ).

Аналитичари оцењују да је лошијем изборном резултату Покрета Европа сад у односу на предизборне пројекције допринела афера До Квон, отворена неколико дана пред изборе од стране премијера у техничком мадату Дритана Абазовића, а којом је јужно-корејски држављанин осумњчен за десетине милијарди долара вредне преваре на тржишту крипто валута, доведен у везу са лидером Покрета Милојком Спајићем.

Спајић је демантовао наводе да је До Квон финансијер Покрета Европа сад, а о случају се до сада није изјаснило Тужилаштво.

Тај случај је, процењују аналитичари, донео шету и Абазовићевој предизборној коалицији, а за последицу има искључивање УРЕ из преговора о будућој влади. Није извесно, међутим да ли ће Демократе Алексе Бечича, који су са Абазовићем формирали предизборни савез, пристати на преговоре о новој влади без коалиционог партнера.

Коментатори не искључују могућност формирања мањинске владе.

Парламентарни статус изгубило је шест странака, а међу њима и Социјалдемократска партија (СДП), која је годинама била на власти у коалицији са ДПС-ом, а на претходним парламентарним изборима, када је наступила самостално, освојила два мандата.