Meho Puzić i običnost koja pleni: Od mistrije do mikrofona, od bosanskog Kenedija do najtiražnijeg narodnjaka

"Poslednji put ti kažem zbogom, zbogom ljubavi, sutra nek' moje srce plače, umiru naši sni. Prokleta bila sudbo moja, sudbino moja zla, o, majko, majko, što me rodi, kad sreće nemam ja. Krčmaru stari daj mi vina da se napijem, svirajte tiho tamburaši pesmu rastanka. U krčmi više nikog nema, zora je svanula, kraj mene stari Ciganin drema, ne svira tambura. Ona se nikad vratit' neće, takva je sudbina, o, majko, majko, što me rodi, kad sreće nemam ja." (Toma