U gostima

Mislim da sam poslednji put ronila, stvarno ronila, onako na dah – neiscrpno, ushićeno, dramatično – kad sam bila dete. Ronila bih satima a onda bih izašla iz vode i oblizujući usne od soli, ponovo bez daha samo sada na kopnu, prepričavala šta sam sve videla. Od uzbuđenja bih pokušala sve da strpam u jednu rečenicu koja ne bi imala ni početak ni kraj. Kasnije porasteš, odrasteš i prestaneš da gledaš dole, zaboraviš da svaki put kad uđeš u more, kročiš u neki sasvim