Artur Rembo: San za zimu

U ružičasti vagon sa plavim jastucima Sešćemo, zimi, pa na put! Biće nam dobro. Gnezdo s pomamnim poljupcima Skrivaće svaki dremljiv kut. Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor Sav čudovišni onaj puk U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom, Crn demon ceri, crni vuk. Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto. I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto Potrčati, ko pauk lud… Rekavši: “Traži”, ti ćeš prignuti glavu k meni I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni – A ona