Исповест Ане из прихватилишта за бескућнике која се чита са кнедлом у грлу: "Избрисана сам из регистра нормалних људи"
Блиц 27.07.2023
Поред свакодневних мука, брига и покушаја да се обезбеди макар покоји залогај у току дана, крст које сиромаштво и бескућништво носе са собом јесу бојазан од осуде околине и велика срамота због таквог начина живота.
Како људи у таквој ситуацији заиста живе описала је Сплићанка Ана, чије име је промењено баш због те срамоте са којом, као бескућница, живи сваки дан. Она је корисница преноћишта (однедавно и полудневног боравка) при удружењу МоСТ у Гундулићевој улици у Сплиту. У шездесетим је годинама, и за своју ситуацију не криви никога - па чак ни себе. Јер, од самоокривљавања "нема хлеба". Ипак, поштено вели да смо сви за своје грешке некако склони да окривимо друге:
