Krkobabić: Zoran Božović, novi srpski harambaša
Miholjski susreti Ministarstva za brigu o selu, koje su pokrenuli pesnik Ljubivoje Ršumović i mininistar Milan Krkobabić ustoličili su, u selu Popučke, novog srpskog harambašu, Zorana Božovića, saopštilo je to ministarstvo.
Harambaša Božović, kako je navedeno, "stao je rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašem i samim Hajduk Veljkom".
{image2}
"Na Miholjskim susretima Valjevskih sela protekle subote u Popučkama, svoju snagu i veštinu Zoran Božović je dokazao na megdanu bacanjem kamena s ramena, nadvlačenjem konopca i klipka, obaranjem ruke i skokom u dalj", navedeno je u saopštenju.
{image3}
Harambaša Božović, kako je navedeno, rekao je da je za hajduka najvažnije da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, a da je njemu kao novom valjevskom i srpskom harambaši "posebno draga ta titula jer je nije zaslužio lako".
{image4}
Dodao je da je "takmičenje bilo zanimljivo i naporno, a da je najjača konkurencija bila u nadvlačenju konopca, a najteža disciplina bacanje kamena s ramena, u kojoj je imao oštru konkurenciju vrlo visokih i snažnih hajduka".
{image5}
Uzori, kako je navedeno, "Zoke Harambaše su Stanoje Glavaš, čije je pravo ime Stanoje Stamatović, bio je hajduk pre ustanka u Smederevskoj nahiji i jedan od mogućih kandidata za vođu Prvog srpskog ustanka". Kako je istaknuto, upravo na njegov predlog izabran je Karađorđe Petrović. "O njegovom junaštvu, opevanom u pesmama, uči se i danas, a dramu o njemu napisao je Đura Jakšić", navedeno je.
{image6}
Ističe se da je hajduk Veljko Petrović, rođen kod Zaječara, učestvovao je u Prvom srpskom ustanku u četi sa Glavašem, zapamćen je kao odlučan i izuzetno hrabar i odlikovan je i ruskom Velikom zlatnom medaljom za hrabrost.
Krajinski vojvoda Petrović, kako je navedeno u saopštenju, postao je 1811. godine, kada je upućen u Negotin, a prema rečima Vuka Stefanovića Karadžića hajduk Veljko spada u red najvećih junaka i može se porediti sa Milošem Obilićem ili čak sa samim Ahilom.
Petrović je, kako je navedeno, ostao upamćen po izjavi "glavu dajem, Krajinu ne dajem".
{image7}
Na Miholjskim susretima sela, manifestaciji, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu, ove godine organizuje 95 opština i gradova Srbije, u Valjevu je osim izbora harambaše održan bogat sportski, kulturni i gastronomski program.
"Oko 1.000 posetilaca je uživalo u sunčanom danu u Popučkama, uz nastupe kulturno - umetničkih društava, dečiji maksenbal, mađioničarsku predstavu, kao i takmičenja u malom fudbalu, gastro festu i kafanskim igrama", navedeno je u saopštenju.
{image8}
Podeljene su, kako je navedeno, medalje u takmičenjima u šahu, tabliću, pikadu, dominama, kao i u turniru u fudbalu, gde se nadmetalo sedam ekipa. "Svoj deci koja su učestvovala u smotri kulturno - umetničkih društava dodeljene su medalje, kao i mališanima koji su odneli pobedu za naj-kostim na maskenbalu. Čak 12 ekipa odmerilo je snage u pripremi gulaša, pasulja, specijaliteta od mesa. Birao se i najmlađi kuvar i najlepša kuvarica", naveli su organizatori.
{image9}
Prethodnih dana jula Miholjski susreti organizovani su i u selima Topole, Petrovca na Mlavi, Svilajnca, Dimitrovgrada, Aleksandrovca, a danas se program održava u Crnoj Travi. Time su završene julske priredbe, a u avgustu susrete priprema 14 opština.
Njihov raspored i program nalazi se, navedeno je, na sajtu Ministarstva za
brigu o selu, uz poziv svim zainteresovanim građanima "da ih posete, dožive nešto novo i drugačije i u tome uživaju".
(Beta, 31.07.2023)
