Horhe Luis Borhes: Elegija

Tvoj je sada, Abramoviču, taj čudni ukus smrti, koji nikome neće biti uskraćen. On će mi biti podaren u ovom domu ili sa one strane mora, na obalama tvoje Rone koja neumitno teče kao ona druga starija Rona, Vreme. Tvoja će biti i izvesnost da Vreme zaboravlja svoje jučerašnjice i da ništa nije nepopravljivo, ili pak suprotna izvesnost: da dani ništa ne mogu izbrisati i da nema čina, ili sna, koji ne baca beskrajnu senku. Ženeva je verovala da si ti čovek zakona,