Momčilo Nastasijević: Jedinoj

Pjan tobom, smešak je vreli. Tamom na zenice otvorim tvoju tamu, ja, o jedini ja. Čednu mi prolet, pakleni plamen navestiš, ti, o jedina ti. Čedni to presahnuti u plodu, il’ iza plamena gar jadovno golotinjom u nebo, jedno je, o jedina: do u bespuće, znaj, putem je ovim grenje. I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje.