Големе су муке, али на крају све дође на своје, кад има ко добар дан да каже – Овако би данас звучале песме Томе Здравковића

Погледам уназад, све је било пуно. У мом родном месту на хилајде људи. Не плачи мајко што сви иду преко, ти поносна на свог сина буди. Напуштене куће, у срцу је сета. У родном крају и даље цвеће цвета. Где год да одем, увек ту се враћам, ту су моји стари, ту су моја браћа. Ово су стихови песме која је настала у Печењевцу, у ресторану „Томина прича“, а потписују је локални музичари и уметници. „Овакве песме би управо данас писао Тома Здравковић, наш најпознатији