Goleme su muke, ali na kraju sve dođe na svoje, kad ima ko dobar dan da kaže – Ovako bi danas zvučale pesme Tome Zdravkovića

Pogledam unazad, sve je bilo puno. U mom rodnom mestu na hilajde ljudi. Ne plači majko što svi idu preko, ti ponosna na svog sina budi. Napuštene kuće, u srcu je seta. U rodnom kraju i dalje cveće cveta. Gde god da odem, uvek tu se vraćam, tu su moji stari, tu su moja braća. Ovo su stihovi pesme koja je nastala u Pečenjevcu, u restoranu „Tomina priča“, a potpisuju je lokalni muzičari i umetnici. „Ovakve pesme bi upravo danas pisao Toma Zdravković, naš najpoznatiji