Србија, поплаве и историја: Сто година Пиротског кеја - место за опуштање, али се ретки купају

Током спарних летњих вечери, мирис старих липа и свежина реке на Кеју у центру града мами Пироћанце.

Студенткиња Анђелија Перовић једна је од оних који ту радо долазе.

„Ово је наш бег од града, природа на дохват руке. Ту срећем насмејане људе, посматрам животиње, биљке, опуштам се&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

За Пироћанце, Кеј је данас место за опуштање, а пре сто година, када је Пиротска котлина на југоистоку Србије описивана као мочварно подручје, почела је његова изградња као бедема од реке Нишаве која је готово редовно плавила варош.

Био је то захтеван и редак инжењерски подухват у Србији почетком прошлог века, а бедем и данас брани Пирот од непредвидиве Нишаве.

• Како обновити живот и осушити кућу после поплаве, четврти пут у седам година
• Колика је опасност од поплава у Србији и како се заштитити
• Од сирене до СМС поруке: Да ли на Балкану функционише систем за упозоравање на непогоде

Ипак, у Нишави у Пироту се данас ретко ко купа, иако је Кеј деценијама служио као градска плажа.

У време рада Хидролектране „Пирот&qуот; реци се прилази са посебним опрезом, јер се њено корито пуни великом количином хладне воде из Завојског језера.

Након што је набујала Нишава 2021. године однела два млада живота, 17-годишње Пироћанке и мигранта - било је захтева да се преиспита режим рада ХЕ „Пирот&qуот;.

„Нишава је и данас често колектор ледене воде опасне, пре свега за децу и мигранте који ту пролазе у великом броју&qуот;, упозорава Александар Панић, активиста покрета „Одбранимо реке Старе планине&qуот;.

Давор Лазаревић, историчар из Пирота, додаје да „када река пуни водом из Завојског језера она постаје језива и врло опасна&qуот;.

„Кеј је данас место за шетњу и трчање, а са Нишавом смо на дистанци&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Полицијска управа у Пироту, коју је ББЦ контактирао, нема евиденцију колико је људи страдало током повећаног водостаја Нишаве, али је за последњих пет година забележила 11 утапања у реци на територији града.

Река као извор живота и проблема

Нишава је изливањем правила озбиљне проблеме Пироћанцима.

„Маларија је била готово ендемска, људи су често обољевали од туберкулозе, а градња подрума у кућама била је незамислива&qуот;, говори историчар Давор Лазаревић, аутор фото-документарне изложбе „Пиротски кеј 1923-2023&qуот;, за ББЦ на српском.

„Поплаве нису биле стихијске, али је вода брзо надолазила. Људима је сезала до колена или појаса, плавећи приземне делове града&qуот;, описује Лазаревић проблем који је било тешко решити због недостатка новца и инжењерског знања.

После велике поплаве 1922. године, локалне власти су, уз подршку државе, започеле регулацију водотока и изградњу бедема.

Био је то подухват великих размера на коме су ангажовани инжењери из централне Србије, али и група геометара, руских имиграната.

Они су обављали и послове око експропријације земљишта, а Пироћанци то нису дочекали са одушевљењем, каже Лазаревић.

„Многи су одбијали да продају земљиште, цепидлачили око цене, неки су се парничили и то је трајало, али је Пирот међу првим градовима у Србији успео да се ухвати у коштац са реком на такав начин&qуот;.

Ојачање одбрамбеног бедема мења лице града

Три године после изградње насипа, Нишава је пробила одбрамбени бедем са леве стране Кеја и поплавила део града.

Тада је одлучено да се насип ојача дрворедом липа, који је засађен у етапама.

„Чаршијска легенда каже да је тада и председник општине Светозар Мисирлић са супругом и пријатељима захватао воду из Нишаве и заливао младице како би што пре стасале и ојачале насип&qуот;, наводи Лазаревић.

Потврђује да река више никада није пробила бедем нити се излила из корита.

Драгана Бјелетић Антић, стручњакиња у области хидротехнике, каже за ББЦ на српском да, и поред савремене механизације и технологије, људски фактор има пресудну улогу за квалитет изградње.

„Сво земљиште мора добро да се сабије како би издржало притисак воде која долази, што је изузетно захтеван посао и у данашњим условима.

„Импресивно је како је то урађено пре сто година, да насип никада не попусти под притиском&qуот;.

На Кеју је 1930-их засађен дрворед од више од 300 липа.

Кеј је почео да поприма естетску димензију, по којој је данас препознатљив.

„Није уобичајено да се дрворед сади на самом насипу јер корење може да га ослаби. Код нас није било негативних последица, те је дрвеће остало на кеју&qуот;, објашњава Бјелетић Антић.

Време је пролазило, а липе стасавале.

Зелена површина у центру града почиње да привлачи људе, а историја први пут бележи купање у Нишави као масовну појаву.

Пиротски кеј - место на коме се чита историја града

После Другог светског рата, насип је продужен према индустријској зони како би се новоизграђене фабрике сачувале од поплава.

На Кеју почињу да се одржавају масовна такмичења у атлетици за ученике и војску, а река доноси Пироћанцима расхлађење и разоноду у летњим месецима.

Изасле липе и сенке њихових разгранатих крошњи омиљено су састајалиште заљубљених.

И један од новоизграђених мостова у том периоду носи име „Љубавни мост&qуот;.

Први покушај да се Кеј осветли, пропао је 1960-их.

„Има оних који се сећају како је ретко која светиљка трајала дуже од недељу или две.

„Млади су их врло брзо ломили праћкама и каменчићима, у потрази за приватношћу&qуот;, прича Лазаревић.

Крај 20. века Пиротски кеј је дочекао у мраку, у издању које није било репрезентативно.

Дрворед је остарио, а липе почеле да се ломе и падају.

„Историја града се може читати и кроз Кеј.

„На размеђи векова био је слика и прилика туробних 1990-их, када су године рата и ембарга усмериле пажњу локалних и државних власти на другу страну&qуот;, наводи историчар.

У то време настаје и сукоб ставова о зеленој оази у центру града.

Пироћанци је доживљавају као простор за одмор и рекреацију и место успомена.

За Хидроелектрану „Пирот&qуот;, која тих година улази у хидроенергетски систем „Ђердап&qуот;, Кеј је водни објекат чија је приоритетна намена производња струје.

• „Први мај&qуот; Пирот: Бајка са несрећним крајем
• Зашто је пиротска овца на ивици опстанка
• Пиротске ћилимарке: Жене које су ткале историју једног града
• Пиротска пеглана кобасица: Сензација за чуло укуса и деликатес неизвесне будућности

Сто година трансформације Кеја и његове реке

Пирот се данас поноси Кејом површине 35 хектара.

Стари дрворед је реконструисан, стазе осветљене и поплочане калдрмом.

У новим дрворедима - зеленим плућима града, поред липа стасава и више од две хиљаде садница бреста и јасена.

На простору поред реке више нема пешкира, сунцобрана нити купача, јер режим испуштања воде из акумулације Завој у Нишаву последњих година онемогућава уживање у реци.

Активиста Александар Панић каже да је у почетку Хидроелектрана воду из Завојског језера упуштала прво у велико компензационо језеро.

Ту се загревала и полако упуштала у реку, а о терминима рада јавност је била обавештавана преко локалних медија.

Пре пет, шест година, почела је директно да упушта воду у Нишаву и да максималним капацитетом ради по 10 или 15 дана у низу, тврди Панић.

„То је веома хладна и брза вода, у којој ниједан људски нити животињски организам не може да се снађе. Купача нема, ту је само понеки риболовац&qуот;.

Из ЕПС-а одговарају да ХЕ „Пирот&qуот;, као вршна електрана, није мењала режим рада.

У писаном одговору ББЦ-ју, навели су да хидроелектрана ради по плану условљеном потребама електроенергетског система Србије, по налогу Диспечерског центра ЕПС-а.

Наводе и да се сав вишак воде складишти у компензационом базену у складу са правилима.

У ситуацијама високих вода, вишак се складишти „до тренутка пуног базена, а део воде се контролисано испушта у Нишаву, зависно од нивоа водостаја уколико услови дозвољавају&qуот;, додају.

После утапања седамнаестогодишње Пироћанке и младог мигранта на Кеју 2021. године, одборници Скупштине Града апеловали су на надлежне да се контролише режим рада хидроелектране.

Грађани и активисти покрета „Одбранимо реке Старе планине&qуот; перформансом су упозорили да река и простор око ње нису безбедни.

Отвореним писмом надлежним институцијама обратио се тада и градоначелник Пирота, Владан Васић, тражећи прилагођавање режима рада ХЕ.

Подсетио је на трагичне догађаје и истакао да се неретко дешава да се испуштањем директно у реку ниво воде повећава и до два метра.

Из ЕПС-а је тада стигао одговор да утапања немају везе са радом хидроелектране која ради на основу водне дозволе којом су утврђени начин, услови и обим коришћења воде из акумулације и испуњава обавезе по питању безбедности грађана и екологије.

После преписке, организован је састанак у Министарству рударства и енергетике, на коме је договорено да се приликом испуштања воде из језера у Нишаву користи компензациони базен у складу са правилима и да се успостави систем обавештавања јавности о водостају.

Тај систем још није успостављен, иако је Градска управа понудила ЕПС-у да, уз Акустичку студију за Град Пирот изради и студију раног упозоравања и обавештавања грађана на пуштање воде у Нишаву, каже Сретен Савов, координатор Штаба за ванредне ситуације Града Пирота.

„Понудили смо да поставимо звучну и светлосну сигнализацију, коју би хидроелектрана благовремено активирала и обавестила грађане који су у непосредној близини корита или у реци да се склоне. Издвојили смо и средства, али одговора нема&qуот;, додаје.

Александар Панић сматра да људи који раде у хидроелектрани нису криви за то што се дешава и да режим рада данас зависи искључиво од потреба ЕПС-а, без обзира на потребе и навике локалне заједнице.

„Моја генерација се купала у Нишави већ у марту, то је био као неки изазов&qуот;, сећа се Панић.

„Река не би требало да дави људе, и то на Кеју, који је пре сто година осмишљен да их чува од воде&qуот;, закључује.

Погледајте видео о поплавама у Србији:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.13.2023)