Кабларци са буклијом дочекали грађевинаре у свом крају: Време је да и нас Бог погледа

Тачно се зна докле је чије, куда су међе и где почивају гробови њихових предака, а готово да нема виса који није засут костима праотаца. До својих кућа данас стижу прилично лошим путевима, али они добро памте када је ово био беспут, када су сатима пешачили носећи дубоким сметовима славски колач до Добриње, или гртали снег воловским запрегама ако се неко недај боже упокоји. И никада се толико нису жалили, увек су хвалили свој кромпир, малину и задругу која им је