Državni udar u Nigeru: „Provodim čitav dan u pokušaju da napunim telefon“
Novinar BBC-ja, čiji identitet ne otkrivamo iz bezbednosnih razloga, opisuje kako se život promenio za mesec dana od državnog udara 26. jula.
Moja zemlja Niger nikad nije bila „materijal za udarne vesti", ali se to promenilo 26. jula.
Toga dana, glasine počinju da kruže da je u predsedničkoj palati izvršen državni udar.
Odmah krećem na posao, pronalazim kontakte, pokušavam da utvrdim činjenice.
Ne moram dugo da čekam - iste večeri šef predsedničke garde saopštava da je predsednik Muhamed Barzum u „kućnom pritvoru".
Demokratski izabrani predsednik je svrgnut s vlasti.
Dva dana kasnije, general Abdurahman Čijani proglašava sebe novim vođom.
- Kuva u i oko Nigera: Koje zemlje su spremne da vojno intervenišu, a koje bi da ga brane
- Bivši UN mirotvorac koji je prigrabio vlast u Nigeru
- Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
- Šta će biti sa Vagnerovom mrežom u svetu
Naredne dve nedelje, jedva da nešto spavam.
Svi iz BBC-ja žele da razgovaraju sa mnom, ali je komunikacija teška.
Ne prolazi mnogo vremena i atmosfera na ulici počinje da se menja.
„Ili si sa nama ili si protiv nas", glasi slogan vojne hunte i njenih pristalica.
Kada je BBC izvestio o svim obrtima i preokretima, kao i reakciji regionalnog bloka Ekovasa i zapadnih zemalja, raspoloženje se pokvarilo.
Trudim se da radim svoj posao, izveštavajući pravično i objektivno o svim novim razvojima događaja.
Ali deo naše publike u Nigeru želi da čuje samo informacije koje su u skladu sa njihovim stanovištem.
Proruski, pročijani, antifrancuski - te etikete kriju više nego što otkrivaju, ali odjednom se nalazim u žiži.
Počinju masovno da me troluju na društvenim mrežama, a potom stižu i preteći telefonski pozivi.
Vojna hunta je zapretila da će proterati sve „strane" medije.
Suviše je rizično za mene da se krećem ulicama glavnog grada Nijameja i izveštavam o bilo kakvim demonstracijama podrške Čijaniju.
Kako je moj posao postajao sve teži, isto se dešavalo i sa životom uopšte.
Sada provodim dane bez struje jer je Nigerija prestala da nam isporučuje zalihe.
Svakodnevna je borba napuniti laptop i mobilni telefon, koja se često završava neuspehom.
Znam da to zvuči kao „najveći problem sveta", ali ako ne mogu da obavljam posao, kako će ljudi znati šta se dešava?
Ujedno, sve je teže pronaći hranu zbog ekonomske blokade Ekovasa.
Ljudi se pate i razumljivo je što traže krivca.
Ponestaje nam i novca - ključnog u ovoj keš ekonomiji, u kojoj svi žive od danas do sutra.
Ograničenje za podizanje novca sada je 50.000 CFA franaka, što je oko 83 dolara ili 76 evra.
To možda deluje kao velika svota, ali cene su se u međuvremenu vinule u nebesa.
Kad idem u kupovinu, trudim se da ne skrećem pažnju na sebe.
Radost i smeh koji su nekada bili uobičajeni na ulicama sada su potpuno nestali.
Svi govore o puču, ali samo je jednoj strani dozvoljeno da „predvodi" tu raspravu.
Svako ko se otvoreno usprotivi državnom udaru, rizikuje da ga pretuku ili da mu poharaju kuću.
Plašim se hapšenja vojne hunte u svakom trenutku.
Od te misli ne mogu da zaspim noću, ali preduzimam neke mere predostrožnosti.
Zaključavam vrata dok sam kod kuće i ne otvaram bilo kome.
To je bleda senka nekadašnjeg života, ali želim da ispričam priču o svojoj zemlji čitavom svetu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 08.26.2023)
