Марко Вешовић: Овдје извире живот

“Овдје извире живот” Сјени Славка Маројевића Не памтим чији глас ме зва Из завичајне тмице Да сутрашњица моја сва Прешла је у глас птице, Или ће бити голубљи гук, Над мојим гробом, у том крају Гдје и даље је поштар вук Који са клиса голог тули Још од дјетињства мога, Гдје са лешева из минулих Вијекова вране још грају, А на њих лаје очев огар, Док Љубовиђа, многи бук Прамаљетни јој, или, прије, Тај изасвјетски њезин хук Исконски, а не рука Бога, На окупу још