Породице несталих траже закон, Селаковић најављује наставак његове израде
Координације српских удружења породица несталих, убијених и прогнаних са простора бивше Југославије затражила је данас израду Закона о несталим лицима који им је 2019. године обећао председник Србије Александар Вучић, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић најавио наставак рада на њему.
Председник Координације Душко Челић рекао је новинарима у београдском Прес центру УНС-а, током обележавања Међународног дана несталих, да је Радна група за израду нацрта закона тада усагласила 90 одсто текста, али да је прекинула са радом 2021. године.
"Сматрамо да се упркос постојању неких објективних разлога, ничим не може оправдати чињеница да поступак доношења Закона о несталим лицима није окончан у мандату претходне Владе и Скупштине. Утолико пре што је доношење Закона о несталима предвиђено Националном стратегијом за процесуирање ратних злочина коју је Влада Србије донела 2021. године, а која је предвиђала да се рад на доношењу закона оконча у септембру 2021. године", казао је Челић.
Додао је да не могу да прихвате да се рад на закону врати на почетак, да очекују да он буде усвојен до краја године, а да породице несталих још увек чекају да делегацију Координације прими председник Србије.
"Имамо информацију да је могуће да до тог састанка дође 4. септембра, али чекамо потврду из кабинета председника", рекао је Челић.
Министар Селаковић рекао је да се са Координацијом сусрео средином августа и да је након разматрања донета одлука да буде настављен рад на изради Закона о несталим лицима.
Додао је да се на закону неће радити из почетка, већ да ће бити искоришћен претходни рад, наглашавајући да за његову израду постоји политичка воља.
"Направићемо једну рекапитулацију, у виду једног састанка, с обзиром да очекујем да ћемо из новог сазива Министарства имати људе који ће бити укључени у рад саме радне групе. Уверен сам да ће људи који су радили на закону остати непромењени", казао је Селаковић и изразио наду да ће састанак са председником Србије бити ускоро реализован.
Селаковић је навео да ће се потрудити да Министарство од следеће године обезбеди део буџета за подршку раду Координације и удружења несталих, што до сада није био случај.
Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, 9.781 лице се води као нестало током ратова 90-их година на простору бивше Југославије, док је од почетка 2023. године, до краја јула, расветљена судбина свега 56 лица.
Од укупног броја несталих, према подацима Комисије Владе Србије за нестала лица и подацима надлежних органа у Републици Српској, око 3.700 лица је српске националности.
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да нико не може да се похвали резултатима у потрази за несталима и да је потврђен идентитет само три лица српске националности када су у питању Хрватска и Босна и Херцеговина, уз оцену да се процес налази у "критичној фази".
"Критична фаза је у овом тренутку одраз воље, односно спремности оних у региону који имају обавезу од међудржавних споразума, преко билатералних и других међународних обавеза, да овај процес воде цивилизацијски и хуманитарно... И оно што је најгоре, о српским жртвама се не говори", рекао је Одаловић.
Навео је и да Приштина на три састанка након потписивања Декларације о несталим лицима, у оквиру процеса дијалога о нормализацији односа са Београдом, није желела да разговара о заједничким активностима како је предвиђено том Декларацијом.
На почетку конференције за новинаре прочитана је порука регионалног координатора Међународног комитета Црвеног крста Орелија Готијеа (Аурелие Гаутиер), који је навео да је тај комитет после више од 30 година рада у региону најавио повлачење из досијеа несталих и предају комплетне надлежности домаћим институцијама.
Готије је додао да је крајем јуна 2023. године престала финансијска подршка удружењима и породицама несталих, али је планирана финансијска подршка координацији удружења за одржавање Међународног дана несталих у 2023. и 2024. години.
(Бета, 30.08.2023)
