Како је живнула једна спороходна песма: Многи је воле, а не знају ни како се зове ни ко је пева

"Не питам те моја мила да л' си чија љубав била, ал' не питај ни ти мене које младе љубих жене. Нек' сећању нема трага, слушај свога срца глас, прошлост наша моја драга остала је иза нас. Није важно моја вило шта је некад давно било, све што мину нека спава под пепелом заборава. Једно другом љубав дајмо, успомене закопајмо, нек' пролазе наши дани сунцем среће обасјани." (Радојка Живковић - Сафет Кафеџић) Музички гурмани кажу - то је та песма, не знамо ни како